Izvor: Politika, 13.Okt.2013, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova kineska umetnost u Muzeju 25. maj
Ova izložba je istorijska u smislu da je Kina prvi put izabrala nezavisnog kustosa koji će sam osmisliti izložbu savremene umetnosti kao državni projekat, kaže Šin Dong Čeng
Da slika govori više od reči, kako tvrdi istočnjačka poslovica, uveriće se iposetiociizložbe „Novi pogledi u kineskoj savremenoj umetnosti”, koja se sutra uveče u 18 časova otvara u Muzeju 25. maj. Sve što čini likovnu scenu Kine u prethodne tri decenije sabrano je u nešto više od pedesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela, koja potpisuje 40 autora, predstavnika tri generacije umetnika ove zemlje. Videćemo u narednih mesec dana širok spektar njihovih umetničkih izraza od ulja na platnu, skulptura, fotografija– do video instalacija i dizajna. Tendencije koje preovlađuju su politički pop art i cinični realizam, a odražavaju umetnička promišljanja savremenog sveta.
Kineska umetnost je u globalnoj ekspanziji, a izbor za ovu izložbu koju je već videla publika u Sofiji, Bukureštu i Pragu, načinio je kustos Šin Dong Čeng. Postavka je jedna od prvih aktivnosti u okviru potpisanog programa saradnje između ministarstava kulture Kine i Srbije. Školovan u Francuskoj, pripadnik jedne od prvih generacija kineskih galerista, sa iskustvom organizovanja brojnih inostranih izložbiČeng za „Politiku” kaže:
– Hoću da pokažem srpskoj publici dobru savremenu kinesku umetnost i nove kustoske prakse u mojoj zemlji. Kadrazmišljaju o Kini ljudi obično misle na kaligrafiju itradicionalne pristupe, a pred vama je nova vrsta umetnosti, a nova je i za Kinu.Savremeni umetnici pružaju drugi ugao gledanja na događaje u svojim delima. Oni ne daju odgovore, jer i u životu nikada nemamo odgovore.Ako ih i imamo to važi samo za današi dan, sutra je već novi svet. Ova izložba jeistorijska u smislu da je država prvi put izabrala nezavisnog kustosa koji će sam osmisliti izložbu savremene umetnosti kao državni projekat. Kina se menja nabolje.
Na komentar da se radovi kritički odnose prema savremenom trenutku i da imaju zanimljive nazive, recimo delo „Ne zaboravi me” predstavlja Veneru, koju je umetnik rastavio na delove, naš sagovornikkaže:
–Prvi deo izložbe govori o međuljudskim odnosima, zatim o identitetu, jer živimo u svetu gde se mnogo stvari menja i često postavljamo pitanje ko smo mi. Rad „Ne zaboravi me” predstavlja Veneru, koja je simbol lepote žene, ali umetnik je ovde promenio značenje, jer se i stavovi o lepoti razlikuju. Svi delovi Venere koji leže okolo rastavljeni mogu da se sklope i naprave ponovo celu skulpturu. Naziv dela govori i o tome da ljudsko biće ima i dalje neke osnovne vrednosti. Da li ih zaboravljamo, ako razmišljamo samo o lepoti? Delo poziva na nove odgovore. Nova kineska umetnost je u stvari promišljanje tradicije. Rad „Dolar” je takođe rečit, kao i skulptura bebe koja leži na konzervama koka kole. U Kini je kapitalizam nekada bio neprijatelj, a sada je novac bog. Možete da uradite toliko stvari ako ste bogati, ali je pitanje šta je prava vrednost?Društvo je postalo bogatije, ali nismo sigurni da li i srećnije. Umetnici danas izlažu slike koji će pokrenuti ljude da misle i daju određenu kritiku društva.
Na konstataciju da je Peking nakad imao pet galerija a danas je aktivno iu pravoj ekspanziji nekoliko stotina, sagovornik „Politike” objašnjava
–Dugo je privatni biznis bio zabranjen u Kini i tada nisu postojale galerije. Pripadam jednoj od prvihgeneracija privatnih kineskih galerista. Pre toga nisam ni čuo za tako nešto, ali 90-tih kad sam otišao u Francusku da studiram otkrio sam ta mesta nazvana galerije, u kojima možete da vidite umetnost, da radite sa umetnicima. Kroz Pariz sam otkrio čitav svet. Tako sam odlučio da otvorim svoj galerijski prostor u Kini 1999. Kao kustos sam radio narazličitimkonceptima, putovao sam mnogo, upoznavao umetnike, muzeje, i u isto vreme sam u Kini predstavljao francusku savremenu likovnu scenu. Različiti muzeji u Kini su imali lepe prostore, ali ne tu vrstu programa.
Na pitanje u kojoj meri država pomaže galerije i umetnike, naš sagovornik odgovara:
– Sve do 2005. godine savremena umetnost u Kini je bila andergraund. Nekada jesocrealizam je bio zvanična umetnost, a ostalo je bilo manje više zabranjeno. Osamdesetih i devedesetih umetnici su živeli veoma siromašno, ali imali su želju da se bave novom umetnošću. Sada je drugačije– umetnicima je bolje, a Kina je otvorena država i tržište umetnina je veliko, to je biznis. Zbog uspeha kineskih autora u svetu i država je promenila stav. Prvoje bila iznenađena velikim ciframa kineskih umetničkih dela na svetskom tržištu i počela je da razmišlja drugačije. Država danas hoće da pomogne razvoj industrije umetnosti. Ne kaže se pomažemo kreativnost, kaže se pomažemo industriju umetnosti. Mnogi od ovih umetnika sa izložbe u Beogradu su poznati, ali njihovih radova još uvek nema u kolekcijama javnih institucija.Pre tri godine sam izabaran za predsednika asocijacije galerija Kine u Ministarstvu kulture, zato što je bio potrebanprofesionalni predlog kako da se industrija umetnosti unapredi. Tu mogućnost sam dobio zato što sam od 1992. organizovao više od sto izložbi bez pomoći države na Kubi, u Rusiji,Grčkoj, Francuskoj .
B.Lijeskić
objavljeno: 14.10.2013.
Pogledaj vesti o: Prvi maj
