Izvor: Magyar Szó, 25.Mar.2015, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris starih ploča
„Radio Bačka” iz Bača jedna je od najstarijih radio stanica Vojvodine. Osnovan je prvog maja 1967. godine pod imenom „Radio Bač”, a svoje sadašnje ime je dobio tokom devedesetih godina. Stanica emituje celodnevni program na frekvenciji 99,1 megaherca, a pored srpskog emituje i na slovačkom, hrvatskom, rumunskom, romskom i mađarskom jeziku, i program se može pratiti čak i putem interneta.
Mađarski program se emituje za preostali mali broj Mađara, pretežno starije >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << dobi, koji žive u Baču i okolini. Urednik i voditelj programa je Anne Rose Filipović. Ona nam je ispričala kako se emisija može čuti jednom nedeljno, ponedeljkom uveče između 18 i 19 časova.
- Ne postoji stalna programska šema. Program se sastavlja u zavisnosti od moje volje. U emisiji svoje mesto imaju vesti, recepti baka, zanimljivosti i mnogo muzike – kaže Filipović, koja istrajno priprema mađarski program uprkos činjenici što ni sama ne govori besprekorno ovaj jezik. „U emisiji se emituje isključivo mađarska muzika, pretežno ona koja mi je po volji: bude tu muzike za ples, roka i hitova. Ako se ispostavi da neko od slušaoca ima rođendan ili imendan, odmah se menja struktura programa – dodaje urednica, naglašavajući da se program emituje sa snimka, jer su i ona, a i tehničar, Vladimir Bosančić, u radnom odnosu na drugom mestu, a ovu emisiju oboje prave kao volonteri, bez ikakve naknade.
- U muzičkoj ponudi, pored čardaša, najčešće emitujemo pesme grupa Edda, Republic i Lord. Naši slušaoci su većinom stariji ljudi, jer u ovom kraju još samo oni razumeju i govore mađarski, i povremeno čak i negoduju zbog izbora, ali emisiju pripremam ja – priča Anne Rose Filipović sa smeškom.
Emisija na mađarskom jeziku postoji pet godina, a od početka je priprema ovaj tandem. Emisija je 2011. godine dobila nagradu Udruženja vojvođanskih mađarskih novinara. „Vladimir je najmađarskiji Bosanac: uprkos tome što ni reči ne razume mađarski, pripremu emisije vrši bez problema” – dodaje Anne Rose.
Vladimir Bosančić je praktično odrastao sa „Radiom Bač”. Već je u svojim tinejdžerskim godinama dolazio u radio, počeo je tu raditi i bio u radnom odnosu sve do 1996. godine. Od tada ga radne obaveze vezuju za drugo mesto, ali se od radija nije odvojio. Pored toga što učestvuje u pripremi mađarske emisije, nedeljom uveče, od osam do ponoći, vodi i interaktivnu emisiju želja slušalaca.
-Program se može pratiti i putem interneta tako da nas pozivaju sa svih tačaka sveta i traže razne pesme. Radi se o dinamičnoj emisiji sa velikom publikom – kaže Vladimir, dodajući da emisiju vodi, naravno, bez ikakve nadoknade.
- Da li to još funkcioniše? – pitam gledajući u gramafon koji stoji kraj miks-pulta.
- Naravno. Pravi ljubitelj muzike ulazi u fonoteku, bira ploče pa seda pored miksa. Odvodi me u fonoteku, prelazeći njen prag kao da smo prošli kroz kapiju vremeplova. Nestaje internet, zvonjava mobilnog, muzika u .mp3 formatu. Osećam karakterističan miris koji već barem dve decenije nisam osetio: miris bakelita. Miris starih prodavnica ploča. Na policama se ređaju hiljadu puta slušane ploče od kojih su neke verovatno i oštećene od igle gramafona.
Izlazimo iz fonoteke, putovanje u prošlost se završava, vraćamo se u ne tako veselu sadašnjost. Kao i u slučaju brojnih drugih radio stanica u vlasništvu države, i sudbina „Radio Bačke” je prilično nesigurna. Ili preciznije, veoma je sigurna. Radi se o malom radiju, sa malom imovinom i sa malom publikom. Kupca verovatno neće biti na vidiku, tako da će se verovatno i ovaj radio ugasiti od leta.
Ali nam ostaju stari stručnjaci radija. I ostaje nam u nozdrvama miris ploča…
