Izvor: Politika, 12.Maj.2014, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijske pouke evropske tragedije

CIRSD 30. i 31. maja organizuje veliku međunarodnu konferenciju, sa ciljem da se uoče paralele i izvuku lekcije iz 1914. godine

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), 30. i 31. maja, u Beogradu organizuje veliku međunarodnu konferenciju povodom obeležavanja stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata. Konferencija pod nazivom „Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: istorijske pouke”, okupiće neke od najuglednijih svetskih naučnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i političara koji će tokom dva dana Konferencije diskutovati o stvarnim uzrocima Prvog svetskog rata, kao i o aktuelnim međunarodnim kriznim žarištima, sa ciljem da se uoče paralele sa situacijom od pre sto godina i izvuku lekcije iz tragičnog iskustva 1914. godine.

Na konferenciji koju organizuje CIRSD, učestvovaće više od 20 naučnika, profesora i političara sa domaće i međunarodne scene. Svoja viđenja i stavove o uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata izneće, između ostalih, i profesor Kristofer Klark sa Kembridža, autor kontroverznog bestselera „Mesečari – kako je Evropa odmarširala u rat 1914”, Džordž Fridman osnivač Stratfora, profesor Hartmut fon Štrandman sa Oksforda, najbliži saradnik čuvenog nemačkog istoričara Frica Fišera koji je sredinom prošlog veka postavio teoriju o krivici carske Nemačke za Veliki rat, profesor Džefri Saks sa Kolumbija univerziteta, profesorka Nina Hruščova iz Njujorka – inače unuka Nikite Hruščova, kao i mnogi drugi čija se stanovišta o ovoj temi često dijametralno razlikuju.

Profesor istorije na Filozofskom fakultetu dr Miloš Ković za „Politiku” kaže da u teoriji međunarodnih odnosa „Julska kriza” iz 1914. predstavlja model međunarodne krize koja se nije završila diplomatskim kompromisom, nego sveopštim ratom.

– Kao takva, ona ima ogroman, svetski značaj, kako za istoričare i politikologe, tako i za praktične političke delatnike. Zato je veoma dobro to što se ovakva konferencija, sa spiskom najeminentnijih učesnika održava baš u Beogradu. Mesto koje je Srbija imala u Julskoj krizi opravdava značaj koji joj se, na ovaj način, i danas pridaje – objašnjava Ković.

U svetskoj nauci danas se mnogo govori o sličnostima između međunarodnih odnosa iz 1914. i 2014. godine, napominje ovaj istoričar i dodaje da su sva poređenja, naravno, uslovna, jer istorija se ne ponavlja.

– Ali, ako je potrebno da se govori o sličnostima, uopštavanjima i teorijskim modelima, onda mislim da je važno da primetimo da i mi danas, kao i ljudi iz 1914. živimo u dobu poremećaja ravnoteže snaga velikih sila. Ravnoteža snaga čuva mir mnogo efikasnije od lepih reči i deklaracija. Rusija je 1904, 1905. poražena u ratu sa Japanom, da bi 1905. bila dodatno uzdrmana revolucijom. U vakuum moći koji je tako nastao na Balkanu, doslovno su se sjurile Austrougarska i Nemačka. Srbija je, naravno, bila prva stanica na njihovom putu ka jugoistoku. Rusiji je bilo potrebno vreme da se oporavi, a Francuska i Britanija nisu želele da se zbog Srba sukobljavaju sa germanskim Trojnim savezom. Zato su Austrougarska i Nemačka sistematski ponižavale Rusiju: u Aneksionoj krizi 1908–1909, i u dve albanske krize 1912. i 1913. godine. Borba Srba za opstanak pod pritiskom Austrougarske bila je samo povod ovih događaja. Četvrto poniženje, u julu 1914, Rusija nije ni htela ni mogla da podnese – ističe naš sagovornik.

Ravnoteža snaga drastično je poremećena i porazom Rusije u hladnom ratu i padom Berlinskog zida 1989. godine, podseća dr Ković.

– Od tada Zapad ulazi u vakuum moći koji se otvorio u istočnoj Evropi, ali i širom sveta, ne prezajući od javnih ponižavanja svojih ruskih „partnera”. Videćemo kako će se ta opasna igra završiti. Pre početka ukrajinske krize stručnjaci sa Zapada ukazivali su da današnji Bliski i Srednji istok nude najviše poređenja sa 1914. godinom. Konačno, Daleki istok danas postaje najvažnije polje odmeravanja snaga velikih sila. Ova konferencija će, sudeći po objavljenom programu, pokriti sva ova, ključna pitanja – ističe istoričar dr Miloš Ković.

B. Bilbija

objavljeno: 12.05.2014.
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na Politika...