Izvor: RTS, 01.Maj.2019, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenije borbe, decenije parade i decenije roštiljanja
Više od 250.000 vojnika, radnika, omladinaca prodefilovalo je 1945. godine beogradskim ulicama slaveći Praznik rada. Ista slika viđena je i u narednim decenijama, da bi zatim utihnula. Sedamdeset četiri godine kasnije, od slavlja je ostao samo Prvomajski uranak – a i njega je ugrozila kiša.
Za radnička prava borilo se 55 godina, još od 1890. godine. Samo tokom Prvog svetskog rata nije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << demonstracija, ali jeste tokom dvadesetih, tridesetih godina, pa i tokom Drugog svetskog rata.
Odlazilo se i na izlete u prirodu na kojima je govoreno o položaju radničke klase i borbi za politička i socijalna prava. Pevane su pesme političko-borbene sadržine i izvođene su "političke jednočinke", vezivane crvene mašne ili stavljan cvet u kosu.
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:
"Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene."
Tokom Titove vladavine, dakle sve do osamdesetih godina, organizovane su parade. Pored toga, "drugovi i drugarice" su se u noći između 30. aprila i 1. maja okupljali oko logorske vatre i dočekivali jutro. Kruna ovih uranaka bili su narodni zborovi.
Kako se menjala ekonomska i politička situacija u zemlji, menjali su se i običaji. Radnici osamdesetih i devedesetih godina nisu imali mnogo razloga za slavlje i parade. Ostali su samo slobodni dani i prvomajski uranci u lokalnim parkovima i izletištima, ali bez zborova. Neki su uspevali tih dana da odu u Segedin ili Trst, u nabavku osnovnih životnih namirnica.
Taj običaj zatim su zamenile šoping-ture koje danas nude turističke agencije. Popularni su i uranci, ali kao vid druženja. Na njih uglavnom odlaze mladi, dok zaposleni koriste neradne dane da se odmore. Izvojevano osmočasovno radno vreme, pogotovo u privatnom sektoru, često se ne poštuje, kao i mnoga druga prava radnika koja garantuje zakon.
Na to je uoči ovogodišnjeg Praznika rada upozorio i zaštitnik građana Zoran Pašalić: "Ustav i zakoni Srbije garantuju prava iz oblasti radnih odnosa u skladu sa najvišim standardima, što nije slučaj sa ostvarivanjem prava radnika u Srbiji u svakodnevnom životu."
Radnici navode i da najčešće ne mogu da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa, naročito kada se radi o preduzećima koja su u restrukturiranju i stečaju i kojima su blokirani računi.
Prema zvaničnim podacima, u toku 2018. godine poginula su 53 radnika, od početka ove godine devet radnika. Radnici stradaju na gradilištima zbog neodgovarajućih uslova za rad za koje su pre svega odgovorni poslodavci, ali i zbog neažurnog i neefikasnog rada Inspekcije rada, poručio je Pašalić.
Smatra da je na tržištu rada potrebno nastaviti rad na izjednačavanju položaja muškaraca i žena, kako bi se, između ostalog, omogućilo pravo na rad i ženama iz posebno ranjivih društvenih grupa, kao što su trudnice i porodilje.
Prava su izvojevana i garantovana su zakonom. Ostaje – "ali".
