Izvor: BujanovackiGlas.info, 31.Dec.2017, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Dođe dete neko

Uobičajeni su bili prvomajski šahovski turniri u Bujanovcu. Iz godine u godinu smenjivali su se pobednici: Ljubo Jovanović Muča, Srećko Stanić, Baktijer Beljuli, Aleksandar Dimitrijević Čonko… Zavisilo je koga će sreća više poslužiti, jer su svi bili izjednačenih mogućnosti i znanja.
Na turniru 1. maja 1961 . godine, u sali banke učestvovalo je tridesetak šahista. Sistem eliminacije, u finalu sam se našao sa jednim dečakom krupnih očiju, visokih zalizaka, pomalo grubog lica za njegove godine. Iznenadio sam se da je taj dečkić pobedio Miljkovića, Stručnjaka, Ljubu Muču… Ipak, igru sam počeo prepotentno, ubrzo došao u prednost, ali i naivno uleteo u prekrasnu matnu mrežu.
Čestitao sam pobedniku.
Lazar Mileusnić, predstavnik Sindikata, organizatora turnira, predao je najuspešnijem igraču šahovsku garnituru i novčanu nagradu od hiljadu dinara.
Počeli su komentari igre, analize, propraćene zajedljivim opaskama. Odjednom, na vrata sale ulazi Andon Dimitrijević Grk, dopisnik “Vranjskih novina” i “Sporta”. Službeno se obrati Lazaru Mipeusniću:
– Čika Lazo, treba mi ime pobednika, da objavim i kako je tekao turnir.
– Ime je Nikola Aleksić Kole, a bilo je: dođe dete iz Ljiljanca i sve potepa bez pardona.
To “dete” iz Ljiljanca kasnije će završiti Ekonomski fakultet, postati izvanredan finansijski stručnjak, dugo biti vodeći šahista i poznat po mnogim, samo njemu svojstvenim osobinama.

Nastavak na BujanovackiGlas.info...