Izvor: Politika, 24.Feb.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna teška godina
Svetska ekonomska kriza već je „proglašena mrtvom”, a njeni poslednji trzaji mogli bi skupo da koštaju baš one kojima je luksuz sve osim „hleba i vode”
Prošla godina bila je teška, ova neće biti laka. Tako bi u najkraćem moglo da se opiše stanje svetske, pa i srpske ekonomije. A na mestu gde se ovaj kratak komentar pretače u brojke, dve bi mogle da zauzmu posebno mesto – 65 miliona 2009. i 60 miliona 2010. godine.
Prva cifra označava koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ljudi već izgubilo posao zbog svetske ekonomske krize, druga predstavlja predviđanje koliko bi bi moglo da ga izgubi u narednih 12 meseci.
Uprkos tome, stručnjaci tvrde da je najveći izazov globalnoj privredi od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka uspešno savladan. Svet, dakle, očekuje oporavak, ali uz mnoge rizike i nove mogućnosti.
Šta to znači „običnim smrtnicima”? Ništa ili veoma malo. A ako je verovati analizi uglednog nedeljnika „The Economist” razloga za radovanje imaće samo oni čiji su buđelari pre krize bili toliko duboki da im se ni na njenom kraju dno ne može videti. Naime, zaključak stručnjaka i saradnika ovog lista je da će se 2010. godine najbogatiji društveni slojevi uglavnom spasavati i izlaziti iz krize, dok će srednji i siromašni, radnički slojevi stanovništva plaćati njen „završni račun”.
Rame uz rame sa milionima koji će ostati bez posla do sledećeg prvog januara moglo bi da stane i 200 miliona ljudi koji će jedva sastavljati kraj s krajem. Prema poslednjoj proceni Međunarodne organizacije rada, ove će se godine dodatnih 200 miliona radnika priključiti najranjivijoj društvenoj grupi koja jedva preživljava s prihodima manjim od dva dolara dnevno. Oni srećniji koji ne spadaju u dva najugroženija skupa mogu očekivati da u „godini oporavka” rade više i za to budu plaćeni manje.
A Dominik Štraus – Kan, čelnik MMF – a, smatra da će se nezaposlenost povećavati u većini razvijenih zapadnih zemalja. Vlade u posttranzicijskim i novoindustrijalizovanim zemljama, pak, moraće da se oslone na unutrašnje izvore finansiranja kako bi izašle iz krize. Drugim rečima, moraju se smanjiti državna potrošnja, plate i penzije, te državne subvencije i pomoći. Čak do granica održivosti socijalnog mira.
Zahtevi slični ovim postavljeni su i pred Srbiju. Dakle, MMF – ov recept izlaska iz krize zajednički je za sve zemlje, a osim smanjenja državne potrošnje, podrazumeva povećanje domaće proizvodnje i izvoza i povećanje nacionalne štednje uz smanjivanje spoljnog duga. Međutim, taj recept mogu uspešno primeniti samo najsnažnije zemlje, s mnogo prirodnih izvora i sa najobrazovanijom radnom snagom. Zbog toga je neminovno novo produbljivanje socijalnih razlika i u međunarodnim i u nacionalnim okvirima. Nije baš „ružičasto”. A kad je tako, u Srbiji se zna – pozvati Međunarodni monetarni fond (MMF), tražiti kredite, zajmiti na sve strane. Istini za volju, nije to samo domaći „specijalitet”. Zato se i u svetu ozbiljno sluša šta kaže prvi čovek ove važne institucije.
Borko Pavićević
[objavljeno: 14/01/2010]
