Izvor: Press, 21.Maj.2010, 06:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život uz stalne poplave
Domaćinstvo Tomislava Jankovića u Sovljaku pored Uba svake godine je poplavljeno po nekoliko puta zbog izlivanja Tamnave
Domaćinstvo Tomislava Jankovića u Sovljaku, tri kilometra od centra Uba, reka Tamnava u poslednje četiri decenije plavi i po nekoliko puta godišnje. Jankovići su ponovo opkoljeni vodom, već tri dana su odsečeni od sveta. Do njih se može samo traktorom i u ribarskim čizmama kroz vodu koja ponegde doseže i do jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << metra.
Domaćini su bili iznenađeni posetom dopisnika Pressa. Kažu da im, kada se Tamnava izlije, u kuću ne kroči nijedna duša. Udaljeni su 700 metara od glavnog asfaltnog puta koji vodi do Uba.
- Ne prođe nijedna godina a da nas ne zadese poplave bar dva-tri puta. Tako nam je već punih 40 godina. Kad voda udari, poplavi sve do asfaltnog puta. Niti možemo gde da odemo, niti može ko da nam dođe. Sa svih strana smo opkoljeni vodom i molimo se bogu da nam ne uđe u kuću i štalu - objašnjava glava porodice Tomislav Janković.
Jankovići kažu da su bivali zarobljeni vodom i po 15 dana.
- Nema nam izlaska sve dok se voda ne povuče, a niko ne dođe da nas obiđe. Dešavalo se da nismo imali hrane, onda obujem ribarske čizme, ponesem kanticu sira na pijacu i probijam se kroz vodu da bih došao do nekog dinara i kupio deci hranu. Sećam se da smo 1984. godine bili poplavljeni čak 23 puta - priča Janković.
Najteža situacija bila je početkom ove godine, kada su tri dana bili su u potpunoj izolaciji, jer kroz vodu nisu mogli da se probiju ni traktorom.
Danima odsečeni od sveta
- Kako smo se snalazili, to mi najbolje znamo. Šta smo imali u kući to smo jeli. Voda je bila stigla do ulaznih vrata. Naš kum se nekako probio do nas zaobilaznim putem. Morao je da gazi kroz vodu 300 metara da bi nam doneo vodu i hranu. Krizni štab je bio u pripravnosti da reaguje u slučaju da se neko od nas razboli, a jedini kontakt održavali smo telefonom - kaže Tomislavov sin Milan Janković.
Najmlađi Jankovići, Aleksandar i Tihomir, učenici osnovne i srednje škole u Ubu, do škole najčešće putuju traktorom.
- Otac nas uglavnom vozi u školu, preveze nas preko vode do asfalta. Nas dvojica smo u različitim smenama, pa onda otac mora više puta da se probija traktorom kroz vodu. Bilo je dana kada smo peške išli do škole, obujemo ribarske čizme, zagazimo u hladnu vodu i tih 700 metara poplavljenog puta pređemo za sat vremena - ispričao je Aleksandar, kojem najteže pada što zbog poplava ne može na fudbalske treninge, niti može da mu dođe neko od drugova.
Domaćinstvo Tomislava Jankovića živi od poljoprivrede. Na 14 hektara zemlje imaju zasađene kukuruz, pšenicu, ječam i livade, ali nemaju velike koristi od toga, a štale su im pune stoke.
Propada sve što zasade
- Svake godine uložimo velike pare u setvu, ali nam veći deo odnese Tamnava. Samo pod livadama imamo osam hektara, a kad se voda povuče, ostane zakaljana trava koja više nije za upotrebu, jer voda ide preko oranica i nosi herbicide i pesticide. Prošle godine sam pokosio osam hektara trave i sve sam morao da zapalim. I pored moje zemlje i useva, moram da kupujem hranu za stoku - kaže Milan Janković.
Jankovići kažu da su se vlasti smenjivale, stizala su obećanja, ali rezultata nije bilo.
- Prošle godine sam predsedniku opštine poručio da ću dovesti u park krave, pa neka vidi šta će sa njima. Teško je, jer nemamo nikakvu sigurnost, Tamnava kad nadođe nosi sve pred sobom. Od opštine smo jedino dobili cisternu i ribarske čizme. Svake godine propadne nam 70 odsto useva, a štetu nema ko da nadoknadi. Ostaje nam da se molimo bogu da bude sušna godina, jer ako je kišna, onda od useva ne ostane ništa. Nemamo gde da se iselimo. Gde ćemo? Ja nemam drugo mesto za život - poručio je najstariji Janković.
Pogledaj vesti o: Poplave
