Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeti sa poplavama
Modernizacija zaštite od poplava podrazumeva veću orijentaciju na aktivne mere pomoću akumulacija, retenzija i rasteretnih kanala, ne zapostavljajući ojačanje i održavanje postojećih nasipa
Velike poplave čiji smo svedoci ovih dana, kao i poplave koje će se neminovno dešavati u budućnosti, zahtevaju da se šira javnost uputi u neke osnovne pojmove iz hidrotehnike kako bi bolje razumela šta znači zaštita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od velikih voda.
Kada se na televiziji čuje da je vodostaj Save kod Šapca 660 centimetara većini gledalaca nije baš jasno šta to znači. Samo mali broj tehnički obrazovanih zna da se radi o dubini vode iznad jedne, proizvoljno izabrane tačke s poznatom nadmorskom visinom, na mestu gde se neprekidno registruje nivo vode (u ovom slučaju na hidrološkoj stanici „Šabac”). Dakle, vodostaj označava relativan položaj nivoa vode u odnosu na izabranu fiksnu tačku, a ne najveću dubinu u reci, kako bi mnogi mogli da pomisle.
Drugi pojam koji se u medijima provlači je „stogodišnja velika voda” (a pominje se i „hiljadugodišnja velika voda”). Većina pomisli da kada nam se dogodi „stogodišnja velika voda”, sledećih sto godina bićemo mirni. Ovu zabludu treba odagnati objašnjenjem da su poplave slučajni događaji čija se pojava definiše statističkom obradom maksimalnih godišnjih nivoa i protoka vode, koji su zabeleženi na nekoj reci u prošlosti. Stogodišnja velika voda označava protok i odgovarajući nivo vode čije vrednosti mogu biti dostignute ili premašene „u proseku jednom”svakih sto godina. „U proseku jednom” znači da u periodu od sto godina postoji mogućnost da se razmatrana velika voda javi samo jednom (u bilo kojoj godini ovog perioda), ali i da se uopšte ne javi, ili da se javi više puta! Dakle, „stogodišnja velika voda” se može ponoviti već naredne, ili neke od narednih godina. Primera radi, na Tamišu su se u dve uzastopne godine, 1999. i 2000, dogodile poplave sličnog povratnog perioda (oko 60 godina).
Visina poplavnih talasa i njihovo trajanje zavise od više faktora, naročito od veličine rečnog sliva. Poplave na bujičnim tokovima su nagle i kratkotrajne. Karakteriše ih talas sa strmim čelom koji ima veliku brzinu prostiranja i razornu moć. Mogućnost blagovremenog upozorenja stanovništva na nadolazeću opasnost je ograničena. Poplave na velikim rekama karakteriše relativno spor porast nivoa vode i brzine toka, veliko ugroženo područje i dugo trajanje. Primera radi, poplava na Tisi je 1970. trajala skoro dva meseca.
U našoj zemlji se kao osnovna mera zaštite od poplava primenjuju nasipi (ne „bedemi”, kako se redovno čuje na televiziji). U slivu Dunava ukupna dužina izgrađenih nasipa iznosi oko 1.600 kilometara, u slivu Save oko 770, a u slivu Morave, oko 1.180. Izgradnja nasipa spada u tzv. hidrograđevinske pasivne mere zaštite, koje samo sprečavaju izlivanje vode iz rečnog korita u branjeno područje. Veštačka jezera – velike akumulacije u gornjem delu sliva i male akumulacije – retenzije duž vodotoka, koje mogu da zadrže određenu zapreminu poplavnog talasa, kao i rasteretni kanali, koji mogu da odvedu višak vode, predstavljaju objekte aktivne zaštite, jer omogućavaju smanjenje vrhova poplavnih talasa.
Što se nasipa tiče, njihova visina (i odgovarajući stepen zaštite branjenog područja) predstavlja tehničko-ekonomsku kategoriju. Projektna visina nasipa je rezultat kompromisa između cene izgradnje nasipa i vrednosti branjenih materijalnih dobara, odnosno štete koja bi nastala u slučaju da nema nasipa. Apsolutna zaštita branjenog područja nije moguća, jer nije ekonomski opravdana, niti tehnički izvodljiva.
Sa urbanizacijom i povećanjem vrednosti materijalnih dobara, kao i neizvesnostima koje unose klimatske promene, pokazalo se da postojeći sistemi pasivne zaštite nasipima nisu dovoljni i da se strategija odbrane od poplava mora korigovati ne samo u tehničkom pogledu, već i promenom percepcije rizika od poplava u javnosti. Umesto tradicionalnog pristupa odbrani od poplava, mora se preći na koncept živeti sa poplavama, koji je zasnovan na saznanju da apsolutna zaštita od poplava nije moguća. Čak i tamo gde postoje objekti zaštite, prisutan je zaostali rizik od havarija. Tipičan primer je proboj nasipa koji može nastati usled prelivanja (od projektne velike vode uvek postoji veća), dugotrajnog procurivanja, ili nekog drugog uzroka.
Pravci modernizacije zaštite od poplava u tehničkom pogledu podrazumevaju što veću orijentaciju na aktivne mere zaštite pomoću akumulacija, retenzija i rasteretnih kanala, ne zapostavljajući pri tome ojačanje i održavanje postojećih nasipa. To zahteva drugačiji odnos države prema vodoprivredi u celini, kojoj se ne sme uskratiti i ono malo budžetskih sredstava da bi se finansirale neke druge, preče potrebe.
U borbi za smanjenje rizika od poplava tri su ravnopravna učesnika: država, ugroženi pojedinci i osiguravajuća društva. Kao dopunu hidrograđevinskih mera, država mora da preduzme i niz preventivnih (neinvesticionih) mera, kao što su kartiranje, planiranje i uređenje prostora ugroženih poplavama. Pored karti plavnih zona, Evropske direktive predviđaju i izradu karti rizika (zasnovanih na proceni šteta), kao i planova upravljanja poplavama. U organizacionom smislu, na državi je da uspostavi mrežu centara iz kojih bi se efikasno upravljalo svim aktivnostima u fazi planiranja, pripreme i operativnog vođenja odbrane od poplava. U tim centrima bi se uspostavili sistemi za rano upozorenje stanovništva.
Na ugroženoj populaciji je da pruži svoj doprinos tako što će poštovati planska dokumenta i graditi objekte van ugroženog područja, a na postojećim objektima primeniti razne mere za smanjenje štete od plavljenja (izolacija podruma, izmeštanje instalacija, postavljanje pokretnih barijera i dr.). Na kraju, na osiguravajućim društvima je da daju svoj doprinos kompenzacijom šteta. Karte rizika od poplava moraju postati bitan faktor u prometu nekretnina, pri čemu osiguravajuća društva visinom polise osiguranja treba da destimulišu stanovanje u plavnim područjima.
Profesor Građevinskog fakulteta, u penziji
Miodrag Jovanović
objavljeno: 21.05.2014.
