Izvor: Večernje novosti, 31.Maj.2015, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljoradnici osigurali tek 10 odsto useva!
SAMO da ne bude grada! Koliko li će još ova suša... Kad će se povući voda, da mogu da uđem u njivu... Ovakva jadanja redovno se mogu čuti od poljoprivrednika u Srbiji, koje god da je godišnje doba u pitanju, i kakve god useve da gaje. Jadanje je, nažalost, u potpunosti opravdano, pošto su štete od elementarnih nepogoda, pre svega od suše, ali i od grada i poplava, samo u poslednjih deset godina, prevazišle iznos od tri milijarde dolara. Istovremeno, useve osiguravaju samo oni retki, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pa je u našoj zemlji osigurano manje od 10 odsto useva!? Poslednji slučaj, kada "više sile" nisu imale milosti, dobro pamte stanovnici ivanjičkog kraja, koji su, zbog izostanka dejstva protivgradne zaštite, bukvalno ostali bez malinjaka, koje je grad totalno uništio... Ova priča ni slučajno nije usamljena. Žitelji Jamene, sela nedaleko od Šida, jedinog ugroženog prošlogodišnjim poplavama u Sremu, još nisu uspeli da od državnih organa dobiju pomoć, iako im je gotovo ceo atar bio poplavljen. Suša, kao samo jedan od rizika u poljoprivrednoj proizvodnji, kako navodi Katarina Stefanović, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, napravila je poslednjih godina ogromne štete na usevima.PREDŽETVENO FINANSIRANjE Značajan korak u omasovljenju osiguranja useva, kako je naglasio Babić, trebalo bi da ima Zakon o predžetvenom finansiranju, koji bi uskoro trebalo da počne da se primenjuje. - Jedan od elemenata obezbeđenja novca koji poljoprivrednik može da dobije, za finansiranje proizvodnje jeste upravo i osiguranje useva - ističe Babić. - Samim tim, verujem da će mnogi poljoprivrednici početi da osiguravaju useve. - Imali smo, 2000. godine, štetu od 700 miliona dolara - navodi Stefanovićeva. - Ova šteta je 2003. godine dostigla milijardu dolara, a 2012. godine šteta je dostigla čak dve milijarde dolara. I pored svih ovih primera, poljoprivrednici, kako upozoravaju stručnjaci, i dalje se, kada su u pitanju elementarne nepogode, oslanjaju samo na pomoć "svevišnjeg", jer je mali broj useva osiguran. Leonid Babić, direktor regionalnog centra "Đenerali osiguranja" za Vojvodinu, upozorava da, i pored toga što Ministarstvo poljoprivrede već desetak godina subvencioniše osiguranje useva, a taj iznos je išao i do 40 odsto iznosa, kao i toga što je ponuda raznih osiguranja široka, mali broj poljoprivrednika se odlučuje na ovaj korak. - U Austriji imamo situaciju da je osigurano 92 odsto useva, u celoj EU prosek je 80 odsto, a kod nas je situacija takva da je osigurano samo 10 odsto - istakao je Babić. - Imali smo katastrofalne poplave prošle godine, pa smatram da je nerealno da poljoprivrednici očekuju od države da im ponovo nadoknadi štetu. Mnogo bolje i isplativije bi bilo da sami uzmu sudbinu u svoje ruke i da osuguraju useve, pre svega od šteta od poplave, grada, suše ili požara.BROJKE 2 milijarde dolara šteta od suše 2012. godine 2.000 dinara osiguranje jednog hektara 40% subvencija države za osiguranje useva Poljoprivrednici se, dodaje Babić, takođe mogu osigurati i od smanjenja dobiti, pošto je moguće da se uradi i takva polisa, čime se poljoprivrednik osigurava od jedne od najbolnijih tačaka, koja je posebno na poljoprivrednom tržištu nepredvidiva, kao i elementarna nepogoda, a to su - niske cene. JEFTINIJE * Kada neko osigurava samo svoj stan, premiju plaća oko 1.000 dinara, a ako ga osigurava uz veću grupu, na primer, preko objedinjene naplate komunalija, ta cena je i pet puta niža. * Takav princip lako bi se mogao primeniti i na poljoprivredno zemljište, iako je prosečna cena osiguravanja jednog hektara od 2.000 do 2.500.000 dinara.
Nastavak na Večernje novosti...
