Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog klime 200 miliona beskućnika
Dvesta miliona ljudi širom sveta ostaće bez krova nad glavom do 2050. godine zbog posledica klimatskih promena – širenja pustinja, učestalih poplava, suša, uragana, podizanja nivoa mora. U Evropi su najranjivija planinska područja i Mediteran.
Proces migracija zbog promene klime već je počeo i trenutno takvih migranata u svetu, prema procenama stručnjaka, ima između 25 i 27 miliona, rezultati su najnovije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << studije UN. Za razliku od političkih izbeglica koji napuštaju zemlju, ove, međutim, najčešće traže drugi dom u sopstvenoj zemlji.
– Problem ima globalne razmere. Veoma je važno da utvrdimo način za praćenje tačnog broja ljudi koji su primorani da napuste svoje domove zato što ne mogu da se prehrane jer im prinosi od kojih žive propadaju iz godine u godinu, zbog suša ili poplava. Tada će i vlade tih zemalja i organizacije koje mogu da im pruže pomoć moći da nađu adekvatan način da im pomognu – izjavio je Janoš Bogardi, direktor UN Instituta za zaštitu životne sredine i ljudske sigurnosti u Bonu.
Prvi korak ka pružanju pomoći je prepoznavanje problema, kažu stručnjaci. Greška je u tome što su ranije ti ljudi, koji se sele jer su usled prirodnih nepogoda ostali bez krova nad glavom ili posla, prepoznavani kao tzv. ekonomski migranti – mladi ljudi koji se sele u potrazi za poslom. Ispostavilo se, međutim, da je u pitanju mnogo veći problem.
Klimatske promene se osećaju u svim delovima sveta, a najugroženiji regioni su Arktik, zbog velikog zagrevanja, podsaharska Afrika, zbog suša, mala izolovana ostrva, zbog porasta nivoa mora, i delovi Azije na maloj nadmorskoj visini, gde žive milijarde ljudi. U Evropi, posledice klimatskih promena biće najveće u pojasu Mediterana i regionu zapadnog Balkana, u kome se nalazi i Srbija. Najosetljivija su planinska i priobalna područja.
Migracije, kao posledica promena u prirodi izazvanih klimom, pogodiće najpre siromašne stanovnik e planete, najčešće žene, decu i stare koji žive u lošijim klimatskim i životnim uslovima.
U Srbiji će biti poplava
Posledice globalnog otopljavanja u Srbiji biće: manje kiše i snega, što znači da ćemo morati da promenimo način gajenja određenih poljoprivrednih kultura, a s druge strane, u našem regionu se takođe mogu očekivati i poplave usled izlivanja evropskih reka.
.jpg)
