Izvor: Blic, 24.Avg.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvoreno već 700 radnji u Vojvodini
Novi Sad - U Vojvodini je od početka godine zatvoreno skoro 700 samostalnih trgovačkih radnji i zanatskih radionica. Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše trgovina na malo zatvoreno je na području Bačke, a u Novom Sadu ključ u bravu je stavilo više od stotinu malih trgovaca. Zatvaraju se male prodavnice u tržnim centrima i zgradama, a na ekskluzivnim lokacijama je sve više natpisa „izdaje se“ ili „lokal na prodaju“.
Poseban problem malim trgovcima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pored ekonomske krize predstavlja i prava poplava megamarketa. Jer, kako mali trgovci objašnjavaju, oni se nalaze u nezavidnom položaju pošto dobavljačima robu plaćaju u roku od dva do najviše 30 dana. Pri tom ne dobijaju nikakve popuste, pa samim tim imaju više cene, zbog čega postaju nekonkurentni na tržištu.
- Hipermarketi su privilegovani, robu dobijaju s rokom plaćanja od šest meseci i popuste od 20 do 30 odsto ako tu robu plate na vreme, dok taj rabat za nas iznosi najviše tri do pet odsto, a to je na kraju ništa - objašnjava Marko Ramić, vlasnik piljare u Novom Sadu.
- Kad god donesem robu, moram da podignem cene jer svakodnevno nešto poskupljuje. Kad bih dobijao robu kao megamarketi s plaćanjem na šest meseci i kod mene bi „eurokrem", sir ili čokolade koštale kao u hipermarketima. Zbog sve teže ekonomske situacije kupci idu tamo gde je jeftinije, pa makar i za dinar. To je kap u prepunoj čaši i zato zatvaram radnju. Šta sada? Na biro za zapošljavanje, pa šta bog da - kaže Romić.
On dodaje da ima sreće što ne plaća kiriju jer su oni koji su i to morali da plaćaju radnje zamandalili još krajem prošle godine.
Na ovu sve učestaliju pojavu reagovalo je Udruženje za zaštitu potrošača i od države traži da zaštiti male samostalne trgovačke radnje i spreči njihovo masovno gašenje.
- Realno, mali trgovci ne mogu da se izbore s velikom konkurencijom. Samostalne radnje u ovim okolnostima su ugrožene i počinju da se gase. Nijedan deo rabata njima se ne daje, a oni ne mogu kao hipermarketi robu da plaćaju na 90 dana, a o roku od 120 ili 150 dana da i ne govorimo - kaže potpredsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović i ponavlja da država mora da zaštiti ugrožene trgovce.
Nama kao potrošačima, kaže Papović, oni su bitni i potrebni pošto ima krajeva u kojima nema većih trgovačkih lanaca, pa su ljudi primorani da u njima kupuju.
U sličnom položaju su i mali privrednici koji se bave uslužnim delatnostima. U Novom Sadu, prema podacima Udruženja zanatlija, zvanično ima oko 5.000 zanatskih radnji, a sa trgovcima i ugostiteljima broj registrovanih preduzetnika dostiže 11.000. Međutim, prema oceni Slavka Novakovića, predsednika Udruženja zanatlija, skoro isto toliko ih radi na crno. U uslovima ekonomske krize i smanjenja tržišta nameti su se pokazali velikim, pa sve više zanatlija koji su do sada radili legalno odlučuje da skine firme sa radnji i nastavljaju da rade, ali bez plaćanja poreza.
Prema objašnjenu Zorana Malenice, pravnika Udruženja zanatlija, niko ne želi da radi na crno, nego ga muka natera zbog visine poreza koji zavisi od vrste delatnosti, broja zaposlenih, ali i od toga da li se porez obračunava na osnovu paušala ili stvarnog dohotka.
Međutim, porez nije jedini izdatak, navode zanatlije. Na to treba dodati šegrtske i majstorske plate, iznajmljivanje prostora i obnovu mašina i alata.
- Morao sam radnju da odjavim pošto nisam imao drugog izlaza. Kasnio sam sa porezom, nisam uspevao da nakupim za plate i plaćanje hale... Pošto ništa drugo sem zanata ne znam da radim, mašine i alat preselio sam kući u garažu i zarađujem za hranu i školovanje dece. Sada, bez poreza i plaćanja prostora, kad odbijem sve troškove, uspevam da zaradim oko 400 evra - objašnjava stolar Mirko S. iz okoline Bačkog Petrovca, koji obavlja uslužne poslove „širom Vojvodine".
Zatvore radnje, pa rade na crno
- Iako su zanatlije veoma žilav sektor koji uvek pronađe načina da ispliva, u periodu kada su porezi i doprinosi prilično visoki i kad se gubi tržište, prinuđeni su da zatvaraju radnje. Još veći problem je činjenica da sve zanatlije koje ugase svoje radnje i dalje nastavljaju delatnost. Bukvalno se samo zavese spuste, ali u radionicama se i dalje radi. Svako ko ume da radi od toga ne odustaje iako je primoran da ugasi radnju. Tako nam se povećava broj nelegalnih preduzetnika koji stvaraju nelojalnu konkurenciju, zbog čega su i oni koji i dalje opstaju na tržištu u sve nepovoljnijoj situaciji - kaže Slavko Novaković.
Pogledaj vesti o: Poplave
