Izvor: Politika, 15.Maj.2015, 08:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto nemamo nacionalni plan zaštite stanovništva

Da bi ovaj plan postojao, prvo moraju da se urade lokalni planovi zaštite, što nijedna opština nije uradila. – U lokalnim samoupravama odgovornost prebacuju na državu

Da li su nas katastrofalne poplave (samo u majskim stradalo je 57 osoba i nastala šteta veća od 1,7 milijardi evra) naučile da se pripremimo za elementarne nepogode? Sudeći prema nedavnim tvrdnjama nadležnih – nisu. Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nijedna od 164 lokalne samouprave nije ispunila zakonsku obavezu i napravila planove zaštite stanovništva od elementarnih nepogoda. Nadležni u opštinama, međutim, „lopticu” prebacuju u državno dvorište, tvrdeći da im sadašnji zakon, ali i nepostojanje nacionalnog plana zaštite stanovništva od elementarnih nepogoda onemogućavaju da propisane planove ispune.

– Mnogo toga smo uradili poslednjih meseci na preventivi, ali za izradu takvih planova neophodno je angažovati stručne kuće, što zahteva dodatna sredstva, koja mi nemamo. Zato mora da se promeni Zakon o vanrednim situacijama, čime će se omogućiti da se iz budžeta daju sredstva i za ovakvu vrstu preventive. Ako imamo posebno telo koje se bavi bezbednošću saobraćaja, treba da imamo i posebno telo koje će se baviti preventivom. Bez jasno definisanog funkcionisanja celog sistema u doba vanredne situacije ne možemo ništa da uradimo. Teško je očekivati da se za nekoliko meseci uradi milion stvari koje nisu rađene 20 ili 30 godina. Nemamo sirene i uniforme, a to treba obezbediti, jer opasnost uvek postoji – kaže za „Politiku” Radovan Arežina, predsednik kladovske opštine, koju su poplave zadesile u septembru i nanele joj štetu veću od milijarde dinara.

U opštini Krupanj, drastično pogođenoj katastrofalnim majskim poplavama, 26. novembra 2014. potpisali su ugovor sa Međunarodnim institutom za bezbednost iz Beograda o izradi procene ugroženosti, a rok za njegovu izradu bio je 120 dana, kaže za naš list Rade Grujić, predsednik ove opštine.

– Dostavili smo svu dokumentaciju i uplatili pola tražene sume. Kada je pomenuti rok istekao, zvali smo i posle intervencija obećano nam je da će sve biti gotovo do 1. maja, ali nije. Napravili smo plan odbrane od poplava i on je usvojen u zakonskom roku, izgradili smo i četiri bujične pregrade da bi se sprečilo nanošenje raznog materijala u bujicama u sam grad, što je lane upropastilo Krupanj i planiramo da napravimo još 18 ovakvih pregrada. Plan zaštite nismo mogli da napravimo sami, za to je neophodno angažovati stručno lice – objašnjava prvi čovek opštine Krupanj, koja je u majskim elementarnim nepogodama zabeležila štetu veću od 1,5 milijardi dinara.

U paraćinskoj lokalnoj samoupravi za „Politiku” kažu da je ova opština procenu ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća dostavila nadležnom ministarstvu da bi dobila saglasnost, ali je nije dobila, jer ne postoji nacionalna procena ugroženosti Republike Srbije niti nacionalni plan zaštite i spasavanja, sa kojim bi bila usklađena opštinska akta.

– Opštine ne mogu da donesu planove zaštite i spasavanja i procene ugroženosti, jer se po postojećim propisima oni usklađuju sa nacionalnom procenom i nacionalnim planom, koji nisu doneti – kaže u pisanom odgovoru za naš list Danijela Radonjić, načelnica Štaba za vanredne situacije opštine Paraćin, koja je u poplavama prošle godine pretrpela štetu od gotovo 2,4 milijardi dinara.

U svakoj od 164 lokalne samouprave koje nisu napravile planove zaštite stanovništva od elementarnih nepogoda dobićete različit odgovor zbog čega to nije urađeno, kaže za „Politiku” Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije. Pitamo ga da li je tačno da ne postoji ni nacionalni plan zaštite?

Predrag Marić

– Nacionalni plan zaštite i spasavanja ne postoji jer taj posao počinje od lokalnih samouprava koje nisu uradile – lokalne planove.

Ovaj nacionalni plan definiše najvažnija postupanja državnih organa i lokalnih samouprava u vanrednim situacijama, ekstremno je važan, ali mora da se pravi od lokalnih samouprava – navodi Marić.

U poslednjih godinu dana mnogo je urađeno u pogledu reagovanja u vanrednim situacijama, ali ne smemo da zapostavljamo preventivu, ističe prvi čovek Sektora za vanredne situacije dodajući da novac i pozivanje na zakon ne mogu biti opravdanje zašto planovi zaštite nisu napravljeni.

– Po sadašnjem zakonu niko nije obavezan da usvaja pomenute planove, zbog toga, između ostalog se i menja Zakon o vanrednim situacijama po kojem će ubuduće ovi planovi morati da budu verifikovani. Promenom odredbi u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava biće predviđeno i finansiranje iz budžeta za ovu namenu. Ipak, najveći problem je to što niko ne odgovara za neispunjenje zakonske obaveze. Promenom zakona i to će se izmeniti – uvešće se odgovornost za čelnike lokalnih samouprava – navodi Marić.

On napominje da procenu i plan mogu da rade oni koji imaju licencu Sektora za vanredne situacije, a do sada je stotinak ljudi položilo stručni ispit i dobilo ovaj dokument.

-----------------------------------------------------------

Menadžeri za vanredne situacije

Promenom zakona koja bi trebalo uskoro da usledi, biće uveden menadžer za vanredne situacije u svim opštinama.

– Ovaj menadžer, kao apolitična osoba baviće se i poslovima oko preventive, a za mesto sa više od 50.000 stanovnika osim menadžera biće oformljena i služba za vanredne situacije pri gradu ili opštini. Hoćemo da podignemo kapacitet lokalne samouprave i uvedemo odgovornost – navodi Predrag Marić.

Nastavak na Politika...