Izvor: RTS, 11.Jun.2020, 07:51
Zašto nas svakodnevni pljuskovi i grmljavine iznenađuju
Meteorolozi upozoravaju da je popodne opet moguće nevreme. Munje, gromovi, pljuskovi, poplave – tako izgledaju naslovi u novinama ovih dana. A jun, za koji kažemo da je letnji mesec, već je u drugoj dekadi. Zašto nas pljuskovi i grmljavine iznenađuju?
Profesor Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta kaže za RTS da je jun mesec kada i treba očekivati ovakvo vreme.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"To je mesec u kojem kod nas u proseku ima najviše padavina i većina tih padavina dolazi iz ovakvih oblaka koji prouzrokuju veliku količinu padavina za kratko vreme, grad i grmljavinu", rekao je Đurđević gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Ukazao je da je situacija malo promenjana zbog klimatskih promena u smislu da malo češće imamo te situacije. "Otprilike broj dana sa takvim situacijama je duplo veći nego što je bio pre. U prošlosti u Srbiji su bila tri, četiri takva dana u toku godine, a danas ih ima sedam, osam", dodao je Đurđević.
Ove nedelje dani su kao preslikani – prvo sparno i toplo, a onda čim sunce zađe pljuskovi i grad. Dnevna količina padavina skoro da je na mesečnom proseku. Đurđević navodi da je prekjuče u Beogradu bilo 50 litara po metru kvadratnom, negde čak i 70, što su oktobarske padavine.
"Ti popodnevni pljuskovi su proizvod toga što da bi nastao ovakav jedan veliki oblak koji prouzrokuje puno padavina potrebno je da pri zemlji imate topao vazduh i da bude bogat vodenom parom", objasnio je Đurđević.
"Tako da prepodne se vazduh polako zagreva i sprema za tu popodnevnu akciju i onda svaki dan imamo taj ciklus da preko dana bude sunčano i vedro i kada se vazduh zagreje pošto je napunjen pre toga vodenom parom u prizemnom sloju postoje dobre šanse da će da nastane oblak koji se maltene proteže od podloge do desetak kilometara i iz takvih oblaka se dešavaju situacije za nekoliko sati može da padne ogromna količina padavina, praćena grmljavinom, jakim vetrom", dodao je Đurđević.
Naglašava da je to sve deo prirodne dinamike atmosfere, ali da sada zbog promene klime i toga što je cela atmofsera toplija za jedan stepen to znači da u takvom vazduhu možemo da imamo sedam odsto vodene pare.
"Pošto smo videli da nam treba vodena para za taj oblak, što imate više vodene pare onda i ti oblaci mogu da budu malo intezivniji, da se češće dešavaju i da prouzrokuju više kiše", istakao je Đurđević.
Koliko građani prate upozorenja Na pitanje koliko građani obraćaju pažnju na meteorološka upozorenja, Đurđević kaže sve više, jer stvari postaju češće i nepredvidljivije.
"Ja sam neke moje prijatelje već počeo da učim kako da gledaju radarske slike. U ovim situacijama i ovakvim danima najvažnije je da se prati radarski snimak, zato to mi u principu znamo koji će deo zemlje da bude pogođen nepogodom, ali ne možemo da pogodimo tačnu lokaciju", rekao je Đurđević.
Na primer, navodi, u Beogradu je velika razlika u tome da li će oblak da pređe preko Novog Beograda ili će da pređe Palilulu.
"Jedina situacija je da kada krene takvo nevreme vi na radaru pratite kako se kreće taj oblak i da na osnovu toga znate da li ste na lokaciji gde se može očekivati npr. grad", navodi Đurđević.
Postoje neka rešenja kada je reč o upozorenjima, a to je da neke meteorološke stanice u svetu koriste upozorenja na telefonu.
"Postoji recimo u situaciji kada prilazi nevreme lokaciji gde se nalazite vi dobijete poruku na mobilnom telefonu. Dobijete upozorenje da se u narednih sat, dva postoji šansa da se nađete u nevremenu i da je bolje da se sklonite negde na neko vreme dok se stvar ne smiri", kaže Đurđević i dodao da se te stvare prate na osnovu meteoroloških radara.
Naglasio je da bi to moglo i kod nas da se implementira. "Trenutno Zavod pokušava maltene iz sata u sat da postavlja ta upozorenja na svoj sajt, ali ljudi moraju da idu stalno na sajt i proveravaju", dodao je Đurđević.
.jpg)
