Izvor: Večernje novosti, 28.Maj.2014, 14:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaraze prete iz ustajale vode

U POPLAVLjENIM područjima zasad se registruju samo sporadični slučajevi crevnih infekcija i to uglavnom kod stanovnika koji su bili "zarobljeni" u svojim stanovima, bez uslova da održavaju ličnu higijenu i ispravost namirnica. Epidemiolozi, međutim, upozoravaju da je sad najveći problem voda koja se još nije povukla i što duže ta "jezera" usred naselja budu stajala, više će se razvijati razni mikroorganizmi koji mogu da budu uzrok zaraza. Tamo gde se voda povukla preduzima se sve da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << život vrati u normalne tokove i spreče infekcije. Tako su, recimo, tri ekipe Instituta za javno zdravlje Niš, prethodnih šest dana "sanirale" vodovode i individualne bunare i dezinfikovale stanove, seoska gazdinstva, obdaništa, škole u Šapcu i okolini, Koceljevi, Krupnju, Malom Zvorniku i Bogatiću. Te ekipe prešle su 2.100 kilometara, dezinfikovale 18.177 metara kvadratnih stambenog i javnog prostora, i osposobile 17 vodnih objekata. I iz ostalih zavoda za javno zdravlje stručnjaci su na terenu, prema rasporedu Ministarstva zdravlja. - Spremni smo sad da pošaljemo ponovo četiri, možda i šest ekipa: imamo dovoljno i ljudi i opreme, čekamo samo uputstva Ministarstva zdravlja - kaže profesor dr Branislav Tiodorović, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Niš. - Timovi koji su se juče vratili sa terena izveštavaju da je situacija bila najteža u Krupnju i Malom Zvorniku, mnogo klizišta je proradilo, velike su štete od poplava, pojavile su se zmije... Naše ekipe prvobitno je trebalo da idu u Obrenovac, ali tamo se voda još nije povukla.MUKOTRPAN POSAO Vojnici iz ABHO timova obučeni su u specijalna zaštitna odela koja ih štite od zaraze. Prema pravilima, rad u njima je ograničen na pola časa, sa obaveznim pauzama. Čovek na terenu tokom 60 minuta rada gubi i po litar tečnosti iz organizma. Dok se teren mehanički ne očisti od blata i otpada koji je nanela voda, dezinfekcija ne vredi. Ona se radi hlornim preparatima. Jedino oni, kaže prof. Tiodorović, uništavaju sve mikroorganizme: bakterije, viruse, parazite i gljivice. Sa ekipama za dezinfekciju, čišćenje i hiperhlorisanje vodovoda i bunara, idu i specijalisti epidemiologije i higijene. Oni procenjuju epidemiološku situaciju i predlažu zaštitu. - Svi sad razmišljaju o mogućim zarazama, uglavnom o crevnim infekcijama, ali ne i o hemiji, a u vodi koja je ostala posle poplava ima raznih hemikalija i drugog otpada koji je, takođe, opasan - kaže prof. Tiodorović. Na čišćenju terena od prvih dana izlivanja vode iz korita rade i specijalni timovi ABHO zaštite Vojske. Kako nam je rečeno u Ministarstvu odbrane vodovi specijalaca za asanaciju terena su u svim poplavljenim područjima, a 15 ekipa je u pripravnosti i čeka povlačenje vode. Trenutno je na biološkoj dekontaminaciji angažovano 12 timova. - Osnovni zadatak ABHO timova jeste dezinfikovanje terena, mesta sa kojih su uklonjena tela mrtvih životinja, ali i vozila koja izlaze iz rizičnih područja - objašnjava major Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane. - Opasnost od zaraze otklanja se natrijum-hipohloridom, koji nije opasan po ljude.

Nastavak na Večernje novosti...