Izvor: Politika, 17.Feb.2012, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za poplave nespremno 36 opština
Mnoga mesta nisu prošla proveru sposobnosti da se izbore s izlivima reka. – Čitava naselja podignuta na plavnim terenima
S poplavama pre dve godine Srbija je jedva izašla na kraj, ali ne pre nego što su napravile štetu od nekoliko stotina miliona dinara. Lane je privreda jaukala zbog niskog vodostaja koji je više meseci držao brodove prinudno ukotvljene.
U 2012, cela naša zemlja, kao i Evropa, verovatno će grcati u bujicama koje neminovno slede samo ako otopljavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bude naglo, pa se raskravljene sante leda pretvore u vodu i poteraju reke da pokuljaju u masivnim izlivima. Biće to, kako slikovito opisuju u Direkciji za vode, kao da „pet najtežih kiša padnu odjednom”. Ako do toga dođe, Srbija će potop dočekati bez potpune mape plavnih zona i 36 opština koje nisu položile proveru sposobnosti da se izbore s velikim izlivima.
Projekat mapiranja plavnih zona, istina, počeo je 2010. godine, mada se ne može reći da to mnogo popravlja utisak da država kasni u tom poslu. Do kraja ove godine trebalo bi da bude završeno mapiranje leve i desne obale Dunava između Zemuna i Đerdapa, kao i plavnih zona u slivu Morave, što obuhvata većinu zemlje. Evropska unija je za izradu studije donirala dva miliona evra, a moguće je da će nam pokloniti i novac kojim će u naredne tri godine biti podmireni troškovi mapiranja i ostalih vodotokova.
Nasleđeni sistem obaloutvrda i nasipa nije loš, plavljena su mahom bila nebranjena područja, ali neophodno je revidirati i linije odbrane i planove za slučaj nevolja.
– Ubuduće ćemo imati tačnu projekciju površina koje će biti poplavljene u različitim slučajevima – ako nadođu pedesetogodišnje, stogodišnje ili hiljadugodišnje vode. Proračunaćemo verovatnoću pojave ove ili one količine vode, sravniti te podatke s lokalnom topografijom, odrediti dokle bi se voda mogla slobodno razliti i gde bi je zaustavile prirodne brane, a na kojim mestima bismo onda morali da postavimo veštačke prepreke. Mape će biti i osnov za urbanističko planiranje, parametar za to da li na nekom mestu gradnju dozvoliti ili je strogo zabraniti – kaže Nikola Marjanović, direktor „Srbija voda”.
Za ograničavanje gradnje u zonama izloženim velikim vodama država je zakasnila, jer su mnoge kuće i čitava naselja već podignuti na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, u pojasevima gde nikakvo nastanjivanje ni do sada nije bilo dozvoljeno. Mapiranje plavnih zona će, ipak, poslužiti i njihovoj zaštiti, jer će pokazati da li je postalo nužno da se bedemi povise, produže ili isture.
– Razmotrićemo i tu opciju, ali građani moraju biti svesni toga da ni kod nas ni u svetu apsolutna zaštita od poplava nije moguća, naročito tamo gde je gradnja s razlogom bila zabranjena. Važnost mapa plavnih zona je i u tome što će se po njima osiguravajuća društva moći ravnati kada procenjuju da li da nekom domaćinstvu odobre polisu za slučaj poplava i kolika njena cena treba da bude. Građani će tako na sebe preuzeti odgovornost ako zidaju kuću u kraju koji je u većoj opasnosti od poplava. Plaćaće veću cenu a, ako se nešto desi, odštetu će im isplaćivati osiguravajuće kuće a ne država, čega nema nigde sem u Srbiji, jer nijedna država nema dovoljno velika sredstva da bi oklopila svaku reku – navodi Marjanović.
Novih nasipa će, gotovo je izvesno, ipak biti. Da su oni neophodni, država je već shvatila, tako da su investicije već pokrenute.
– U poslednje četiri godine, podigli smo objekte koji pružaju veću bezbednost za 1,2 miliona stanovnika i 374.000 hektara. Od pedesetogodišnjih voda smo dobro zaštićeni, od hiljadugodišnjih, naravno, slabije, ali sad treba videti na kolikom prostoru nam je potreban sistem odbrane koji bi i njima odoleo – kaže Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.
Sposobnost mnogih lokalnih samouprava da se brane od poplava, merena celovitošću njihovih planova za te nepogode i stanjem neophodne infrastrukture i opreme, nije se pokazala zavidnom poslednji put kada je bila na iskušenju, pre dve godine. Od tada je 86 opština prošlo kroz program USAID-a, nakon kojeg su dobile sertifikat da su spremne za nevolje s velikim izlivima reka.
– Lani je država sprovela monitoring lokalnih samouprava kojim se utvrđivalo da li su preduzele sve što je neophodno za efikasnu odbranu od poplava. Pozitivnu ocenu su dobile 102 opštine, a 36 nisu. Pre svega, tu je reč o osnovnom – da li su kanali za odvodnjavanje očišćeni od mulja i ostalog đubreta koje se u njih sipa. Izgovor za taj posao ne može biti ono čuveno „nema para” – navodi Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a.
Odbrana Srbije od poplava je u poslednjih nekoliko godina postala teža, jer su količine vode koje ulaze u naše vodotoke kudikamo veće nego ranije.
– Razni faktori su na to uticali. Evropa je svoje vode kanalisala, dešavaju se klimatske promene, Dunav vremenom menja konfiguraciju korita – sve to je pomalo uslovilo povećanje ulaznih hidrograma – objašnjava Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.
V. Vukasović
objavljeno: 17.02.2012.
Za poplave nespremno 36 opština
Izvor: S media, 17.Feb.2012
S poplavama pre dve godine Srbija je jedva izašla na kraj, ali ne pre nego što su napravile štetu od nekoliko stotina miliona dinara. Lane je privreda jaukala zbog niskog vodostaja koji je više meseci držao brodove prinudno ukotvljene...U 2012, cela naša zemlja, kao i Evropa, verovatno će grcati...
