Izvor: Vostok.rs, 11.Jan.2014, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme sprema iznenađenja u 2014. godini
11.01.2014. -
Ledena kiša, vrućine bez presedana, uragani, tornada, pljuskovi i poplave. Protekla 2013. godina obilovala je najrazličitijim prirodnim nedaćama. Naučnici upozoravaju: klima na Zemlji postaje sve ekstremnija. Svake godine broj opasnih meteoroloških fenomena se povećava. Vrlo je moguće da će nam 2014. godina doneti iznenađenja. Zaista, šta će se dogoditi, gde i kada, naučnici za sada nisu u stanju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << predvide.
Sredinom decembra protekle godine Bliski istok se našao u „belom ropstvu“. Prvi put za poslednjih sto godina egipatske piramide bile su pokrivene snegom. Novembarski tajfun Hajan bio je prava noćna mora za Filipine. Krajem oktobra Severnu Evropu zahvatio je uragan „Sveti Juda“. Na Dalekom istoku Rusije zbog jakih kiša, koje su počele da liju u julu, reka Amur se izlila iz korita. Voda se povukla tek početkom oktobra. U Japanu je usled atipičnih vrućina, koje su trajale od maja do juna, od toplotnog udara umrlo 85 osoba. Proleće je bilo teško za Sjedinjene Države. Samo u maju na u ovoj zemlji protutnjalo je oko 80 snažnih tajfuna. Vetar je rušio krovove i podizao u vazduh parkirane automobile.
Slične vremenske nepogode događaće se sve češće, upozoravaju stručnjaci za klimu. Osim toga, vreme je da se naviknemo na prirodne anomalije, savetuje rukovodilac programa „Klima i energija“ Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF Rusije) Aleksej Korkorin:
- Mada bismo jako voleli da možemo da kažemo precizno kada i gde će doći do elementarnih nepogoda, naravno od toga smo još uvek vrlo daleko. Neki zaključci o narednoj godini se mogu donositi na osnovu faze fenomena El Ninjo, i toga u kom je stanju dvogodišnja oscilacija u južnom delu Tihog okeana. Mada je to vrlo daleko od nas, on zahvata ogromni prostor i utiče na klimu cele planete. Drugo, postoje određene periodična kolebanja, povezana sa ledom na Arktiku.
Prilikom prognoze vremena naučnici koriste nakomplikovanije matematičke modele. Ali, pri tome meteorolozi sa žaljenjem naglašavaju, da čak najsavremenija sredstva praćenja ne omogućavaju precizne prognoze za period duži od deset dana. Govori vodeći stručnjak centra za prognozu vremena „Fobos“ Jevgenij Tiškovec:
- Kada je reč o prognozi vrlo opasnih i štetnih ekstremnih meteoroloških pojava, dugoročne prognoze nam tako nešto danas ne dozvovljavaju. Maksimalno možemo da računamo na pet do sedam dana. Upravo u ovom vremenu horizont, omogućava da se proceni opasnost koja se približava i da se na nju upozori. Ako govorimo o prognozama pozadine, možemo da kažemo da će određeni period biti hladan, vrlo topao ili srednji. O tome možemo da govorimo.
Po rečima šefa Hidrometeorološkog centra Rusije Romana Vilfanda sve meteorološke službe trenutno rade na povećanju kvaliteta desetodnevnih prognoza. Međutim, govoriti o preciznim dugoročnim prognozama danas je prosto nemoguće, tvrdi stručnjak.
- Priroda ne pruža čoveku mogućnost da spozna njene specifičnosti za period duži od dve nedelje. Ma koliko proširivali naša znanja, razvijali tehnologije, ovladavali proračunima, usavršavati preciznu prognozu vremena moguće je samo na dve nedelje, ponekad, možda i na tri nedelje. Više od toga je nemoguće, samo na nivou verovatnog, uopštenih karakteristika, oko normale, iznad normale ili ispod normale. Ali nikako više od toga.
Stručnjaci koje je konsultovao Glas Rusije, naglašavaju da će nas 2014. godine priroda sigurno iznenaditi i novim klimatskim rekordima i neobičnim vremenskim prilikama. Najvažnije je da prijatnih iznenađenja bude što više.
Svetlana Kalmikova,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
