Izvor: B92, 07.Mar.2015, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voz iz Bara kasnio samo pola sata
Prvi voz iz Bara u Beograd, nakon rekonstrukcije dela pruge oštećene u majskim poplavama, stigao je sa samo pola sata zakašnjenja, pišu Večernje novosti.
Putnici su se za liniju Beograd - Bar, koja je privremeno ukinuta kada su deo barske pruge razorile prošlogodišnje majske poplave, raspitivali danima. Posle pauze od deset meseci, sve je kao nekada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U Glavnu železničku stanicu, posle rekonstrukcije pruge, u četvrtak nešto pre 21 sati ušao prvi voz na liniji Bar - Beograd, koji je do srpske prestonice kasnio, prema rečima službenika za informacije, samo pola sata, a sa Crnogorskog primorja krenuo je juče u devet ujutro! S druge strane, ispraćen je večernji voz u suprotnom smeru.
Kroz staničnu prostoriju tutnjali su točkovi kofera i torbi po podu nekoliko minuta pred polazak kompozicije ka Crnoj Gori. Dama srednjih godina, u štiklama, trčala je da zauzme mesto u kupeu pa onda polako kroz poznate predele.
Udobno mesto je bitno jer se nikad ne zna koliko će avantura od Beograda do Bara trajati. Za to vreme, kraći put do kuće priželjkivale su sestre Maja i Nevena P.
"Sećam se poslednjeg puta do Bara koji je trajao 17 i po sati. Nadam se da će sada biti koji sat manje", - kaže će Maja.
Kako sat otkucava, tako počinje da treperi i obaveštenje o vozu 433, u kategoriji brzi, na koloseku šest. Odjednom se rasprši na ekranu. Sa ulaznih vrata stanice još se samo nazirao "rep" kompozicije od čijeg će tempa zavisiti kada će se namernici dokopati kopna pored mora.
I dok oni koji se otisnuli iz Beograda stvaraju prve utiske, oni koji čekaju svoje bližnje već su ih puni.
"Evo, kažu kasni samo pola sata - osmehujući se pomalo od muke izusti naglas sredovečna gospođa koja sa zetom čeka ćerku i unuku koje putuju od Mojkovca.
Oko pola devet lokomotiva je stigla na odredište. Tu su pali i prvi poljupci dobrodošlice. Muža i žene, bake i unuke... dirljiv je bio i zgrljaj dve drugarice iz detinjstva.
D"rago mi je što je vidim posle deset i po sati putovanja", priča kroz osmeh Milena Radonjić iz Podgorice, grleći Mariju Dabanović koja je došla da dočeka svoju prijateljicu.
