Izvor: Večernje novosti, 25.Maj.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Volonteri obnavljaju porušeno

DECENIJAMA u Srbiji nije viđena slika - hiljade mladih sa lopatama koji rade na nasipima, bedemima, rečnim utvrdama. Poplave su donele muku i jad, ali i talas solidarnosti i nebrojene primere pomoći ljudima koji su preživeli katastrofu. Probuđena energija, naročito među mladima - volonterima, spasiocima, dobrovoljcima, podsetili su na atmosferu u ratom razorenoj Jugoslaviji koju su upravo omladinci obnovili i izgradili u radnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << akcijama širom zemlje. Može li elan koji je do pred raspad Jugoslavije navodio milione mladih ljudi iz svih krajeva da podižu pruge, puteve, fabrike, elektrane i nasipe, da se na savremen način obnovi, danas kada je to ponovo potrebno? Odziv mladih na nasipima u ovim danima ukazao je državi da bi uništeno moglo da se ponovo podigne uz pomoć udruženih mišica mladića i devojaka. Da se u Vladi ozbiljno razmišlja o ovoj ideji potvrdio je u petak u Paraćinu ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. - Iniciraću izmene Zakona o volontiranju kako bi se omogućila obnova delova Srbije koji su stradali u katastrofalnim poplavama - rekao je ministar Udovičić u čijem će se resoru naći omladinske brigade 21. veka. - Ova inicijativa podrazumeva organizovanje radnih akcija, a pokrenućemo je zajedno sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja. Da bi snažna motivacija mladih sa odbrane od stihije mogla da se preusmeri na predstojeću obnovu zemlje smatra i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona ukazuje da radne akcije ne podrazumevaju samo volontiranje, već da država može urediti da današnjim brigadirima bude uplaćen radni staž i penziono osiguranje. - Prvi posao države posle nesreće je da obnovi infrastrukturu, a radna akcija je kao vid angažovanja, sintagma prihvatljiva kao sećanje na raniji entuzijazam u obnovi i izgradnji zemlje - smatra Tabakovićeva. - Građani bi sada isto tako mogli da se organizuju. Što se tiče budžeta, on je ranije trošen često bez potrebe. U ovom slučaju izdvajanje bi bilo korisno, jer ulaganje u izgradnju može da izazove nove i veće prihode. Na strani udruživanja sopstvenih snaga je i profesor Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji kaže da ne treba da očekujemo veliku solidarnost iz sveta, jer se i kod njih dešavaju kataklizme. - Oni će nam pomoći, ali moramo se uzdati u sebe - smatra Savić. - Treba iskoristiti ovaj momenat, kako bi mladi shvatili da se od njih očekuje da preuzmu odgovornost. Raspoloženje mladih gotovo je neverovatno, visokog su morala i spremni da pomognu. Treba ih zato masovno angažovati. Čak i da imamo teške mašine i mnogo novca, na mnogim mestima ne može se bez lopate i kolica. Mnogo je važniji duh rada, nego dnevnice i socijalno osiguranje, koje srednjoškolcima i studentima neće biti motiv za odazivanje. Profesor napominje da Srbija ima dobro iskustvo u radnim akcijama. - Moji rodiitelji su učestvovali u akcijama, kada su posle Drugog svetskog rata, za nekoliko meseci nicali mostovi i saobraćajnice - kaže naš sagovornik. - I sam se rado sećam svog učešća u akcijama sedamdesetih godina. Istina je da je tada društveno-ekonomski, politički i vrednosni sistem bio drugačiji. Vraćanje vrednosnog sistema, koji je značajno poremećen, trebalo bi da nam bude prioritet. Sociolog Srećko Mihailović, podseća da ništa nije kao nekad, promenjeni su društveni uslovi, drugačija je omladina, pa i potreba za radnim akcijama. - Danas je mnogo teže to organizovati, iako i sada postoje oblici volonterskog rada, ali i javni radovi - kaže Mihailović. - Za tu ideju treba ozbiljno ispitati i potrebu, jer ako to mogu da obave već postojeće firme, ne treba nekom uzimati hleb da bi se promovisao koncept besplatnog rada. Ali, ako postojeće službe ne mogu da postignu i ako postoji spremnost ljudi - treba ih organizovati. Ne mislim da bi trebalo političari da se mešaju u to, jer se oni ponašaju kao eksperti opšte prakse i samo smetaju. Svedoci čuvenih ORA s ponosom danas pričaju potomcima koje su sve građevine njihove ruke podigle. Ističu da je bila čast biti brigadir. Prema rečima Milke Puač, profesorke u Zemunskoj medicinskoj školi i veteranke, nositi udarničku značku bilo je veliko priznanje. Akcijaške bluze, "brigadirke" bile su u modi, nosile su se i po završetku akcije, sa ponosom. Na desnom rukavu obavezni su bili vezeni amblemi brigade i bedževi. - Mladi su se utrkivali za akciju. Interesovanje je bilo mnogo veće od brigade - priseća se profesorka Puač akcija iz sedamdesetih. - Duh radnih akcija negovan je decenijama. Od 1975. godine do 1989. godine kada je organizovana poslednja, učestvovala sam ukupno na 12. Radilo se mnogo i naporno, ali su mi prijateljstva, tamo sklopljena, ostala za čitav život. Profesorka Puač čuva stare fotografije sa svake svoje ORA, ambleme, značke. Ali, više od svega lepe uspomene i sećanja na druženje sa mladima iz svih krajeva SFRJ. - Omladinske radne akcije, preteča današnjeg volontiranja i društveno-korisnog rada najbolje je nasleđe SFRJ - kaže naša sagovornica. - Tvrdim da ista energija postoji i kod današnje dece, ali im je samo potrebna motivacija. Volela bih da se oživi vreme nekadašnjih ORA i promeni letargija u koju smo upali kao narod. n STRANKE: PODMLADAK MOŽE DA SE PRIHVATI POSLA RADNE akcije je moguće organizovati i danas - smatra funkcioner SPS i čovek kome je obnova zemlje postala sastavni deo imidža, Milutin Mrkonjić. On kaže da je u novijoj prošlosti dva puta razmišljano o motivisanju mladih da se prihvate posla. - Posle NATO bombardovanja energiju mladih nismo mogli da iskoristimo, jer je trebalo obnavljati objekte srušene u ratu, što je često bilo rizično i opasno - kaže Mrkonjić. - Rad volontera razmatran je i pre par godina, kada je postojala ideja da se oni motivišu za rad na Koridoru 10. Plan je bio da osnujemo više kampova u kojima bi živelo i radilo između pet i deset hiljada mladih akcijaša. Mladi vole da rade i treba im uz dobru motivaciju to i obezbediti. U većini političkih stranaka kažu da će rado pozvati svoje podmlatke da se odazovu akcijama. - Deset puta veći odziv mladih dobrovoljaca na šabačkom nasipu uliva nadu i optimizam da postoji velika solidarnost i energija da se narod brani od nepogoda, a zemlja izgrađuje - kaže Zoran Babić, iz SNS. - Ukoliko se organizovano bude otklanjala šteta od poplava mi ćemo rado pozvati sve naše članove da se prihvate posla. U Demokratskoj stranci u načelu se slažu sa idejom, ali i ističu da ova vrsta dobrovoljnog rada mora prvo da dobije svoje mesto u zakonu. - Tek kada radne akcije, prilagođene, naravno, sadašnjem vremenu, postanu deo pravnog poretka moći ćemo da razgovaramo o načinima učešća u njima - kaže Borislav Stefanović, funkcioner DS. - Da sve ne bi bilo bazirano na golom patriotizmu, ova vrsta volontiranja trebalo bi da podrazumeva i plaćene doprinose i neku vrstu materijalne sastisfakcije za učesnike.

Nastavak na Večernje novosti...