Izvor: B92, Beta, 10.Mar.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina: Nema izlivanja reka
Beograd, Novi Sad -- Nema opasnosti od izlivanja vojvođanskih reka zbog visokog vodostaja, kažu u Javnom preduzeću "Vode Vojvodine".
Na većini banatskih vodotokova vodostaj je danas u manjem opadanju, a izuzetak je jedino Tamiš koji je i dalje u porastu, saopštilo je Javno preduzeće "Vode Vojvodine". Kod Jaše Tomića je jutros u šest časova izmeren vodostaj od 564 centimetra, što je oko pola metra više nego juče kad je proglašena odbrana od poplava.
Nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poplava iz 2005. godine u tom reonu nasipi su ojačani, tako da za sada vodostaj može da raste još dva i po metra, a da se voda ne prelije. Mogući problem bi moglo da bude probijanje nasipa, ali kao mera opreznosti uvedena su noćna dežurstva i situacija se prati sve vreme.
Među meštanima Jaše Tomića, sela koje je pre četiri godine pretrpelo poplavu, ipak postoji strah da se poplava ne ponovi. Stanovnici sela Jaša Tomić svakodnevno odlaze na obližnji Tamiš kako bi proverili koliko je reka koja im je pre četiri godine poplavila domove narasla.
Pobadaju štapove kako bi imali orijentir koliko je porastao vodostaj i tvrde da je dizanje nivoa Tamiša primetno. Sve to i iskustvo prethodne poplave većini njih, kako kažu, uliva strah.
Po tvrdnjama zvaničnika u "Vodama Vojvodine", razloga za strah trenutno ipak nema. Poslednje prognoze govore da, suprotno ranijim najavama, Tamiš danas verovatno neće preći nivo od 6 metara.
Što se tiče ustava na kojima je primećeno curenje, radi se na njihovoj sanaciji i očekuje se da ovi problemi budu sanirani tokom današnjeg dana.
Marija Pakai, zamenica rukovodioca za odbranu od poplava "Voda Vojvodine" kaže da prelivanje Tamiša preko puta Botoš-Tomaševac ne predstavlja problem i da se to dešava pošto je put u tom delu niži od vodostaja Tamiša.
Osim na delu Tamiša, vanredna odbrana od poplava je na snazi i na reci Neri i brani Veliko Središte kod Vršca. Na Brzavi kod Markovića je pri vodostaju od 214 centimetara uvedena redovna odbrana od poplava.
Opada Mlava
Reka Mlava je u staganaciji kod Žagubice dok su srednjem i donjem toku opada. U odnosu na jučerašnji dan, kod Petrovca je zabeležen pad od 30 centimetara, jednog metra u opštini Malo Crniće i 40 centimetara kod Starog Kostolca.
Vodostaj je još uvek visok u delu reke kroz područje Požarevca, a trenutno najveći problem predstavlja podizanje podzemnih voda.
Koordinator za odbranu od poplava u Požarevcu Slađan Stević kaže da je juče kada je Mlava dostigla svoj maksimum zaustavljeno njeno prelivanje preko nasipa i bedema.
Trenutno štetu domaćinstvima u selima koja se nalaze uz pojas reke prave podzemne vode čije se izdizanje očekuje i narednih dana.
Stević kaže da je veliki broj kuća čije su podrumske prostorije poplavljene, ali da u situaciji kada je vodostaj Mlave visok lokalna samouprava ne može mnogo da pomogne.
Tokom obilaska Starog Kostolca u subotu, ministar poljoprivrede Saša Dragin rekao je da će tokom ove godine početi izgradnju nasipa uz Mlavu u dužini od 3,5 kilometara nebranjenog toka reke.
Međutim, meštani u nižim delovima sela uz reku strahuju da bi izgradnja nasipa dodatno ugrozila njihova domaćinstva od podzemnih voda.
U selima koja se nalaze pored Mlave Zavod za javno zdravlje vrši kontrolu ispravnosti vode na kaptiranim česmama.
Do sada urađene analize pokazuju da se voda za piće može koristiti sa česmama u Maljurevcu i Bubušincu. Zbog postojanja vodovodne mreže Stari Kostolac nije ugrožen.
U selima opštine Malo Crniće koja gravitiraju uz Vitovnicu, pritoku Mlave, voda je neispravna i messtanima se preporučuje korišćenje vode iz visinskih bunara.
Odronila se traka puta UB-Koceljevo
U selu Novaci u zapadnoj Srbiji odronila se jedna traka lokalnog puta Ub-Koceljevo, rekao je za B92 Predrag Marić iz sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije.
Ovo klizište je i ranije postojalo i sada se aktiviralo usled obilnih kiša. Prema Marićevim rečima, situacija je pod kontrolom.
"Nema daljeg ugrožavanja terena. Saobraćaj se odvija jednom trakom. Signalizacija je postavljena, a nalaze se i vatrogasno-spasilačke jedinice iz Uba na licu mesta. Očekujemo od lokalnog preduzeća za puteve tokom narednih dana da ta jedna trasa bude i sanirana", rekao je Marić.
Načelnik kriznog štaba u opštini Ub Branislav Sarić izjavio je da je situacija u poplavljenim selima stabilna i da je vodeni pojas pod kontrolom.
Marić: Nisu ugrožena domaćinstva
Načelnik Sektora MUP-a Srbije za zaštitu i spasavanje Predrag Marić izjavio je da je trenutno na desetine hektara obradive površine u Srbiji pod vodom, ali da stambeni objekti i domaćinstva nisu ugroženi.
Marić je agenciji Beta rekao da je za sada problematično na reci Karaš kod Vršca i podno brane na Đerdapu gde je došlo do izlivanja manje količine vode, dodajući da ne očekuje eskalaciju i porast vodostaja.
"Na desetine hektara obradive površine je trenutno pod vodom, ali nisu sve poplave izazvane izlivanjem vode preko nasipa, već ima dosta i podzemnih voda", objašnjava Marić.
"Situacija nije ni izbliza kao 2005. godine kada su bili ugroženi stambeni objekti. Ne očekujemo da dođe do eskalacije i porasta vodostaja reka koji bi prevazišao postojeći sistem odbrane", istakao je Marić.
Dragin: Nasipi stabilni, pomoć gazdinstvima
Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je da su svi nasipi u Srbiji stabilni, da su sve teritorije koje su pod programom zaštite od poplava pregledane i da odbrana od poplava funkcioniše.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su "tokom vikenda obišli sva ugrožena područja", a najveći problemi su bili na Mlavi i Tamišu, rekao je on nakon konferencije za novinare o Tvining projektu jačanja kapaciteta vinskog sektora u Srbiji.
"Ministarstvo poljoprivrede je još tokom vikenda dalo nalog poljoprivrednoj inspekcij da popiše sve one površine koje su u režimu poljoprivredne proizvodnje, a ugrožene su od štetnog dejstva voda da bi se pomoglo tim ljudima da zasnuju prolećnu proizvodnju i kako bi im se umanjila šteta", rekao je Dragin.
Prema njegovim rečima, pomoć oštećenim gazdinstvima biće data nakon procene štete, a kakao je dodao, "najbolje bi bilo da to bude u naturalnom obliku" i to kroz pomoć u semenu, đubrivu i svim materijalima potrebnim za početak poljoprivredne proizvodnje.
