Izvor: BKTV News, 27.Jun.2014, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visok budžetski deficit – ekonomski “usud” Srbije
Javni dug od 20,65 milijardi evra, budžetski deficit koji je dostigao 114 milijardi dinara za pet meseci ove godine (od planiranih 182 milijarde za čitavu godinu), opasnost da budžetski deficit do kraja godine premaši 8 odsto BDP-a (što je najveći nivo u Evropi, i najveći deficit u Srbiji posle perioda hiperinflacije), mogućnost negativnog privrednog rasta u ovoj godini (delimično i zbog posledica poplava), jasno nam govore u kakvoj se teškoj ekonomskoj situaciji nalazimo, i koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << su korenite reforme neophodne, uz naravno fiskalnu konsolidaciju.
Opet, sa druge strane, većina ekonomista koja je učestvovala na nedavnom 14. Ekonomskom samitu u Beogradu slaže se da ne treba očekivati brze rezultate u fiskalnoj konsolidaciji, odnosno u smanjivanju budžetskog deficita. Čak eminentni slovenački ekonomista Jože Mencinger, poznat još u vreme bivše SFRJ, kaže da je brza konsolidacija javnih finansija pogrešna, što dokazuje iskustvo Evropske unije. Nakon pet godina fiskalne konsolidacije Evropska komisija je, ipak, počela da uverava da je potreban rast, a ne konsolidacija. On je objasnio da fiskalna konsolidacija zapravo znači smanjenje potražnje, što je ionako osnovni problem savremenog sveta. “Nije problem proizvoditi nego prodati, a tražnja je nedovoljna u poređenju sa ponudom”, naveo je Mencinger. Prema njegovim rečima, fiskalna konsolidacija znači da će u slučaju otpuštanja jednog čoveka u javnom sektoru posao izgubiti dva radnika u privatnom sektoru, jer neće imati kome da prodaju.
Drugi ekonomisti upozoravaju pak na ograničeni efekat mera koje su na raspolaganju za fiskalno prilagodjavanje. Smanjenje plata u javnom sektoru i eventualno penzija, dovodi do smanjenja rashoda budžeta, ali sa druge i do smanjenja tražnje, a samim tim i to smanjenja prihoda budžeta po osnovu PDV-a. Tu je naravno i socijalna ,,crvena linija,, koja ograničava mogućnost smanjivanja primanja koja se isplaćuju iz budžeta, jer su ta primanja uglavnom prilično niska, posebno kada su u pitanju penzije, i jednostavno nema puno prostora za smanjenje, a da se izbegne ,,socijalna kriza,,.
Prostora ima u segmentu javnih preduzeća, odnosno u smanjivanju veoma visokih gubitaka javnih preduzeća koji su samo u prošloj godini iznosili po zvaničnim podacima oko 51 milijardu dinara, dvostruko više nego gubici ostale privrede. Ali taj problem se ne može rešiti kratkoročno, jer mere racionalizacije, reforme upravljanja u javnim preduzećima i unapredjenja rada mogu doneti rezultate tek na dugi rok.
Visok nivo javnog duga i činjenica da će oko 39 odsto budžeta u ovoj godini biti iskorišćeno za izmirivanje dugova države, jasno govori u prilog tezi da se deficit budžeta ne može brzo smanjivati i da će on biti ,,ekonomski usud,, sigurno narednih nekoliko godina, sa kojim ćemo morati da se izborimo i da nadjemo način da ga finansiramo. Država sigurno mora štedeti, ali se nikako ne sme zaboraviti privredni rast, jer samo on može biti rešenje i za deficit, i za javni dug, i za naše ekonomske probleme.
To je dobro primetio potpredsednik Vlade Ivica Dačić koji je na 14. Ekonomskom forumu izjavio da Srbiji ,,nije problem iznos zaduženosti, već visina bruto domaćeg proizvoda“. Koji je nizak, a još će u ovoj godini verovatno biti u padu.
I zato se država svim silama mora baciti na povećanje bruto društvenog proizvoda. A to ne možemo sami – potrebne su nam nove investicije, nova radna mesta, nove fabrike, novi ulagači. I zato reforme odmah ! Moramo dovesti nove investitore, i zato su hitno potrebni novi reformski zakoni, moramo izdavati gradjevinske dozvole za najviše 30 dana, moramo graditi infrastrukturu i nuditi gotove projekte stranim investitorima. Srbija mora postati atraktivnija za strane ulagače od susednih zemalja, od kojih su neke, da podsetimo, članice EU.
To je jedini izlaz iz ove krize, ali on nije ni brz ni lak. I zato ćemo morati da se nosimo sa visokim budžetskim deficitom i velikim javnim dugom duže vreme, da se trudimo da ne skliznemo u ,,grčki scenario,, i da istovremeno što pre stvorimo uslove za kontinuirani rast bruto društvenog proizvoda.
Autor: Zoran Pavić
Pogledaj vesti o: Poplave
