Izvor: Politika, 22.Jul.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od vesti: multietnička grupa
U Paraćinu je u akciji odbrane od poplava među volonterima bila i grupa od dvadesetak mladića i devojaka iz Sandžaka i južne Srbije
U danima borbe protiv poplava veliku pažnju obraćali smo na to iz koje države spasioci dolaze. Valjda nam je važno da vidimo da drugi narodi i države hoće da nam pomognu. U tome uglavnom nema ničeg spornog. Ipak, čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mi se da nam je promaklo da u potpunosti ispratimo sopstvene volontere i spasioce. A bilo ih je mnogo. Urbanih i ruralnih, mladih i starih, obrazovanih i manje obrazovanih. Iz nacionalno homogenih, ali i iz mešovitih sredina.
Među volonterima o kojima se malo priča bila je i multietnička grupa od dvadesetak mladića i devojaka iz Sandžaka i južne Srbije. Kroz saradnju sa studentskom organizacijom Paraćina, potrudili su se da makar simbolično, jednodnevnom akcijom, pomognu pri obnovi grada pogođenog poplavama. Za mene je ovo više od obične vesti. Nažalost.
Možda bi na samom početku teksta trebalo prebrojati mlade ljude koji su učestvovali u akciji čišćenja? Koliko je devojaka, a koliko mladića bilo u Paraćinu ovim povodom? I, mnogo važnije, koliko je bilo Albanaca, koliko Roma, koliko Srba, a koliko Bošnjaka? Možda bismo mogli i dodatno da spinujemo. Na primer, da naglasimo da se tokom akcije čišćenja jedan od učesnika povredio. Možda je naslov teksta mogao da bude „Mladi Albanac i Srbin (Bošnjak, Rom) zajedno povređeni tokom volontiranja u akciji čišćenja Paraćina”. Svakako bi tekst privukao veću pažnju. Mladi različitih nacionalnosti na Balkanu se retko nalaze zajedno u afirmativnim naslovima.
Dosta smo se prebrojavali i potencirali različite nacionalnosti u prethodnih 25 godina. Na vrlo pogrešan način i s katastrofalnim posledicama.
Kad bi sistem vrednosti koji je ove mlade ljude spojio i doveo u Paraćin bio opšteprihvaćen, ovo i ne bi bila neka vest. Solidarnost, volonterizam, aktivizam usmeren ka izgradnji zajednice, međusobno poštovanje i podržavanje, bez obzira na nacionalne razlike i uprkos podelama, zajedničke su vrednosti mladih kojima se bavi ovaj tekst.
Čvrsto verujem da pomenute vrednosti postoje u svakom od nas. Ipak, svima nam je potrebno ohrabrenje. Kod mladih koji tek traže svoje mesto u društvu, potreba da budu podržani još je izraženija.
Učesnike akcije čišćenja Paraćina o kojima je ovde reč podržali su međunarodni donatori, ali i lokalne samouprave i preduzetnici. Pre nego što su došli u Paraćin, ovi mladi su realizovali 22 lokalne akcije koje su mobilisale više od 3.000 građana i građanki. Izgradili su 11 rampi za osobe s invaliditetom, ofarbali ukupno 1,5 kilometara ograda u osnovnim školama i vrtićima, okrečili domove za stare i ustanove kulture. Uredili su gradske parkove i stadione, očistili kilometre zapuštenih obala jezera i reka. Obeležili su važne međunarodne praznike: Dan Evrope i ljudskih prava, Dan borbe protiv side, Dan borbe protiv duvanskog dima.
Nažalost, a istovremeno i na sreću, projekat u okviru kojeg su sproveli pomenute akcije nije deo sistema, nego ga većinski podržavaju međunarodni donatori. Ipak, svako ko je s ovim mladim ljudima učestvovao u realizaciji njihovih akcija zna da su lokalni preduzetnici rado donirali potreban materijal, da su se građani samoinicijativno pridruživali u farbanju i čišćenju, da su državne institucije davale na korišćenje skele i mešalice... Nije loše, za početak.
Mladi ljudi, protagonisti ove priče, doneli su još jednu veliku promenu u svoje sredine. Počeli su da se druže i da uče jedni od drugih i jedni o drugima. U Bujanovcu je prvi put posle mnogo godina moguće videti mlade Albance, Srbe i Rome kako sede zajedno u kafićima i restoranima. I ne samo to. Verski praznici se sada u domovima većine ovih mladih ljudi obeležavaju uz prisustvo njihovih prijatelja druge religije. Jedan od učesnika, Albanac koji nije znao ni reč srpskog, naučio je srpske pesme. I znate li gde ih je prvo pevao? U Novom Pazaru, kad je bio u poseti svojim koleginicama i kolegama. Oni su ga odlično razumeli s obzirom na to da su neposredno pre toga imali priliku da zajedno posete crkve i džamije. Prvi put u hramovima svojih komšija druge vere, pomalo hipnotisano, slušali su lokalne sveštenike. Svesni su da već dugo žive jedni pored drugih, a ne jedni s drugima, i da tome mora doći kraj.
Voleo bih da mlade ljude koje ovde pominjem, ali i sve druge, mnogo više pratimo i podržavamo. Da vidimo koliko će sredstava u narednih deset godina država Srbija uložiti u sprovođenje sličnih programa. Koliko će državnih institucija i preduzeća pružiti mladima priliku da volontiraju i da se stručno usavršavaju. A da pri tom nemaju partijske knjižice i rođake na uticajnim mestima. Da ne bude: mladi i neiskusni. Da im omogućimo da budu kreativni, vredni, da veruju. Rezultati će doći.
Menadžer programa za razvoj civilnog društva i građansku participaciju
Leopold Rolinger
objavljeno: 22.07.2014.
.jpg)
