Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Feb.2012, 16:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velike štete od zimskih nepogoda

NOVI SAD -

Prema poslednjim podacima, zbog posledica zime život su izgubili 22 građana Srbije, 3.300 ljudi je "odsečeno" od sveta, a 297 osoba je spaseno. Narednih dana stizaće i drugi podaci o gubicima u privredi, o materijalnoj šteti od snega i leda. Kada se tome doda nestašica struje, pretnje od poplava, čini se da nadoknađivanje nastave u školama i neće biti najdramatičniji deo priče o vanrednoj situaciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Ministar za ekonomiju Goran Ćirić smatra da je procenjenih 500 miliona privredne štete preuveličano, ali i da prilkom procene treba praviti razliku između preduzeća koja su imala ugovorene poslove i onih koji gotovo da nisu radili.

"Potrebno je neko vreme da se utvrdi, a sasvim sigurno je da treba praviti razliku između preduzeća koja su pre vanredne situacije radila punim kapacitetom, imala proizvodnju i izvoz, od onih preduzeća koja su praktično preživljavala, primera radi, u restrukturiranju, koja su imala smanjen kapacitet, nisu imala grejanje u proizvodnim halama tako da ljudi nisu ni mogli da rade", kaže Ćirić.

Od danas više ne važe mere štednje struje za privredu, međutim, novinarka Balkan magazina Jelica Putniković smatra da će sistemsko rešavanje problema gubitaša koji troše veliku količinu energije morati da dođe na dnevni red.

"Da ne rade i ne troše energiju ili neki drugi resurs oni koji ne mogu da valorizuju tu potrošnju kroz proizvod koji se plati. Ovako je mnogo skuplje održavati RTB Bor u životu , npr. nego da se na drugi način pomogne tim građanima", ističe Jelica Putniković.

Kako bismo u budućnosti izbegli nestašice struje, Putniković ocenjuje da ne smemo toliko da zavisimo od uvoza i da struja mora biti skuplja.

"Da ne bude cena struje socijalna kategorija kao što je sada. Srbij, više od tri decenije nije izgradila ni jedan energetski objekat," podseća Putniković.

Da bi se dugoročno rešio problem nestašica struje direktor privrednog društva "Elektrovojvodina" Tihomir Simić takođe predlaže skuplju struju i ulaganje u nova energetska postrojenja. Kao kratkoročnu meru on se zalaže za novu kategorizaciju potrošača.

"Što pre načiniti sistem kategorizacije i definisanja stazusa industrijskih potrošača, čime bismo praktično dobili jasnu situaciju u kojoj bismo u sličnim uslovima mogli da pristupimo isključenjima bez dodatne selekcije i gubljenja vremena".

Štednja je bila važan segment odbrane sistema, a tu su se, kaže Simić, Vojvođani pokazali.

"Nakon deset dana teškog naprezanja sistema, u tehničkom smislu, ali istovremeno i doslednog sprovođenja mera štednje, uštedeli smo na teritoriji Vojvodine gotovo svakodnevno oko 60 odsto celokupne uštede Republike Srbije", naglašava Simić.

U Pokrajinskom štabu za vanredne situacije navode da će najveća šteta biti od poplava i leda na rekama, a "Vode Vojvodine" i "Vode Srbije" položiće račune da li su sprovedene redovne mere odbrane. Iako se ne očekuju veće poplave, načelnik pokrajinskog štaba Đorđe Babić kaže da su jedinice lokalne samouprave dobile naređenje da prate stanje i preuduzmu mere da ne bi došlo do bujičnih poplava.

"Oni moraju prevashodno da preduzmu mere na čišćenju kanala, propusta i onog što u ovom trenutku mogu da udrade", napominje Babić.

Prostor za funkcionalniji sistem u kriznim situacijma Babić vidi u boljoj komunikaciji.

"Opštinski štabovi za vanredne situacije moraju imati mnogo bolju koordinaciju sa okružnim, a ovi sa pokrajinskim i republičkim štabom za vanredne situacije."

Nakon dve sedmice neplaniranog raspusta, đaci u Vojvodini krenuli su u školu.

Načelnik školske uprave Sombor Borislav Staničkov ne očekuje veće probleme oko nadoknade nastave.

"Ustanove su obavezne, osnovne i srednje škole da pripreme predlog nadoknade nastave, a sugestija je da to bude produžetak školske godine za 5 radnih dana i uvođenje radnih subota," najavljuje Staničkov.

O indirektnim posledicama vanredne situacije biće više reči narednih dana, a jedna od tema, sigurni smo, biće i kako popraviti krovove i naplatiti štetu od otapanja snega.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...