Izvor: RTS, 13.Feb.2015, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća transparentnost javnih nabavki nakon poplava
Istraživanje Transparentnosti Srbije o sporovedenim javnim nabavkama nakon prošlogodišnjih poplava, pokazalo je da je u tim postupcima transparentnost bila veća od očekivane.
Kako je istaknuto na današnjoj konferenciji za novinare, istraživanje "Javne nabavke nakon poplava, šta je urađeno i kako dalje" sprovedeno je zbog interesovanja javnosti za obnovu nakon poplava zbog prethodnih loših >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iskustava na obnovama nakon elementarnih nepogoda i odstupanja javnih nabavki od zakona, prenosi Beta.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da je TS od septembra do decembra 2014. pratila pojedine aspekte javnih nabavki radova kod kojih je primenjena posebna procedura iz Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, a sa ciljem da utvrdi efekte propisanih odstupanja od redovniog postupka iz Zakona o javnim nabavkama.
Naglasio je da je TS u tom periodu pratila ukupno 77 postupaka javnih nabavki od čega je 45 analizirano sa stanovišta sprovođenja postupaka i plaćanja po situacijama na osnovu zaključenih ugovora i izvršenih radova.
Prema rečima Nenadića, u 18 slučajeva izvršena je i nezavisna verifikacija izvedenih radova na licu mesta, dok je u drugim slučajevima analiza vršena na osnovu dokumentacije javnih preduzeća i Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.
Nenadić je naglasio da je najveći strah bio da će u postupcima javnih nabavki porasti upotreba pregovaračkih postupaka po hitnosti, ali su analize pokazale da do toga nije došlo zato što je Zakon o otklanjanju posledica poplava predvideo dosta kratke rokove za sprovođenje nabavki čime je obesmislio pregovaranje zbog hitnosti.
"U pogledu transparentnosti postupaka, ona je bila na većem nivou nego što je uobičajno. Sva obavezna dokumenta za ove nabavke bila su oglašena na veb stranicama javnih preduzeća koja su ih sprovodila i vladine kancelarije, kao i na portalu javnih nabavki", rekao je Nenadić.
Problemi koji su uočeni, kako je naglasio Nenadić, nisu se mnogo razlikovali od onih koji se javljaju kod redovnih nabavki, a glavni identifikovani problem je bio veoma mala konkurencija, preciznije prosečan proj ponuda bio je ispod tri, a to je kao i kod drugih javnih nabavki u Srbiji.
"Nema osnova da se zaključi da su odredbe posebnog zakona uticale da se konkurencija dodatno smanji", rekao je Nenadić.
Smatra da nadzor treba da se uspostavi kao pravilo, pa makar se vršio na uzorku, na svaku desetu nabavku.
Angažovanje istih dobavljača
Na današnjoj konferenciji je izneto i da je projekat pokazao da je zapažena pojava kod ovih javnih nabavki bila i angažovanje istih dobavljača, odnosno najviše ugovora dodeljeno je Vodoprivrednom preduzeću "Ćuprija".
Naglašeno je i da je zapaženo da su razlike između procenjene vrednosti nabavke i iznosa ponude koja je prihvaćena na tenderu bile veoma male i da su samo u retkim slučajevima prelazile pet odsto, a bile su i ispod jedan odsto.
Direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević rekao je da u Srbiji do prošlogodišnjih poplava nije zabeležena takva situacija u kojoj je dve trećine teritorija bilo pod vodom i da taj postupak obnove nije mogao da se vodi kao što je to do tada rađeno.
Prema njegovim rečima, proces je morao da bude postavljen na novim osnovama pre svega transparentnosti, ali je veoma bila važna i brzina i odgovorno ponašanje.
"Ciljna grupa ovog procesa nisu samo bilio poplavljeni, veći i 7,2 miliona građana, kao i donatori koji su davali novac. Naša obaveza je bila da se ponašamo odgovorno prema svima", rekao je Blagojević.
Podsetio je da je do sada 4,5 milijardi dinara isplaćeno ljudima koji su pretrpeli štete od poplava i da se na sajtu Kancelarije mogu videti imena svih koji su dobili novac, kao i imena onih koji su donirali pomoć.
"Drago mi je što je zaključak ove analize ne samo to da je taj proces postavljen na dobrim osnovama i da je sproveden u skladu sa elementarnim standardima već da bi se iz takvog i istog mogle izvući pouke i da se u skladu sa takvim procesom menja i redovno zakonodavstvo", kaže Blagojević.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard rekao je da je procena da su prošlogodišnje poplave u Srbiji pričinile štetu na infrastrukturi, javnim ustanovama, privatnim kućama građana, privredi i poljoprivredi, od preko 1,5 milijardi evra.
