Izvor: Večernje novosti, 17.Sep.2013, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Surčinu grade beogradsku baštu

AKO zaživi projekat grada da se u Surčinu podigne povrtlarski centar na 200 hektara, onda bi Beograd mogao postati prepoznatljiv i po paradajzu i paprikama. Sekretar za poljoprivredu Aleksandar Janković najavljuje da je ideja da svi povrtlari budu na jednom mestu, kako bi mogli da udruže proizvodnju i ovu delatnost podignu na mnogo veći nivo sa dosta ozbiljnijom zaradom. Janković kaže da je to prilika da povrtlari iz Velikog Sela i Slanaca prošire svoje kapacitete i da više nemaju problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa usevima zbog vremenskih nepogoda, poplava i zastarelih plastenika. - Povrtlarski centar bi imao deo za plasteničku proizvodnju sa navodnjavanjem i grejanjem, hladnjaču, suvi magacin sa mašinom za klasiranje i centar za pakovanje - nabraja sekretar za poljoprivredu. - Deo proizvodnje bi bio na hidroponskom sistemu, sterilnoj vulkanskoj lavi kao podlozi na kojoj raste biljka. Ideja je i da sva proizvodnja bude biološka, bez upotrebe pesticida, hibricida i insekticida i po najvišim HASAP standardima. Prednost u ovom centru biće strogo kontrolisana proizvodnja, roba ujednačene veličine, a dobiće se i značajne količine povrća koje u jednom momentu mogu da budu izvezene. GRAD 80, POLjOPRIVREDNICI 20 ODSTO GRADNjU bi u najvećoj meri finansirao Grad, dok bi poljoprivredni proizvođači učestvovali sa 20 odsto. Ovakvi plastenici koštaju oko 100 evra po kvadratu. Poljoprivrednici bi trajno koristili kapacitete, a za one koji budu želeli da izađu iz priče biće ustanovljeno pravo prečeg najma, gde će komšija moći da ga isplati i preuzme njegovo "imanje". - Godišnji kapacitet proizvodnje bi bio 100.000 tona povrća, u stvari paradajza, paprike i krastavca - objašnjava Janković. - Beograd godišnje pojede 40.000 tona povrća, što znači da bi veći deo robe išao za izvoz. Prodaja će biti usmerena i ka velikim marketima, kojima mnogi proizvođači sada ne mogu da priđu, jer su usitnjeni. U ovom povrtlarskom centru povrtlari dobijaju zagarantovanu prodaju i prihod. Ideja je da povrće iz povrtlarskog centra bude plasirano pod gradskim brendom, a cilj da projekat 2016. bude prezentovan na najvećem svetskom sajmu voća i povrća u Berlinu. MOGUĆNOST ZA 1.000 RADNIH MESTAOTVARANjE povrtlarskog centra u Surčinu značilo bi i bar 1.000 novih radnih mesta. - Samo u proizvodnji, po hektaru, potrebno je sedmoro ljudi. Na 100 hektara to je 700 zaposlenih, a bilo bi i radnih mesta u hladnjači, magacinu, centru za pakovanje robe. Radimo i na tome da u projekat uključimo i inženjere iz PKB.

Nastavak na Večernje novosti...