Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2014, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Todorović: Sunce krivo za nepogode u Srbiji
Kada je reč o poplavama, jakim i čestim kišama, te sličnim meteorološkim incidentima koji su poslednjih meseci neretko pogađale našu zemlju, prema mišljenju meteorologa Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nedeljka Todorovića, Srbija je "ispunila normu". Ipak, kako kaže Todorović, treba reći da će da uvek ima događaja koji će odskakati od proseka, te ekstremne pojave ne možemo da isključimo.
"Dosadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << deo septembra bio je prosečno kišovit i očekuje nas pretežno miran period sa manje padavina. Još se ne može reći kakva će biti zima, jer ne postoji pouzdana tehnologija da se sigurno to utvrdi", izjavio je Todorović u emisiji "Jedan na jedan" Radio-televizije Vojvodine.
Todorović kaže da je za ove ekstremne pojave, odnosno jake kiše i poplave glavni krivac Sunce koje ima promenljivu aktivnost.
"Postoji fluktuacija solarne konstante pa energija koja dolazi sa Sunca ima fluktuacije na svakih 11 do 12 godina. Ovo leto je bilo ekstremno kišovito, i takve situacije se ponavljaju u periodu od 22-25 godina", kaže Todorović.
Dakle, kaže Todorović, sve ove promene nemaju nikakve veze sa navodnim globalnim zagrevanjem, već sa ciklusima sunca.
"Na osnovu rekonstrukcija klimatskih stanja u prošlosti, utvrđeno je da je, na primer, u Srednjem veku bilo nekoliko mini ledenih doba koja su povezana sa aktivnošću Sunca. U odnosu sa sadašnjicu, u to vreme prosečna temperatura je bila niža za oko dva stepena. Klimatske promene se odnose na smenu pravih ledenih doba i međuledenih doba, koja traju nekoliko desetina hiljada godina. Imamo podatke da je, na primer, u antičko doba temperatura je bila slična ovoj sadašnjoj, pa je severna granica rasta maslina je ostala ista", kaže Todorović.
Podatak je da je od 1887. godine od kada se beleže meteorološki podaci, temperatura u Beogradu porasla za 1,5 a u Srbiji za 0,6 stepeni.
To, kako objašnjava Todorović, znači da je Beograd jedno urbano ostrvo i tu je čovek imao uticaja na klimu i prosečnu temperaturu.
"Na globalnom nivou, porast temperature je od 0,6-0,8 u poslednjih 100 godina, a u poslednih 300 godina prosečni porast temperature iznosi svega 0,3 stepena. Dakle, kada je reč o Beogradu, imamo uticaj čoveka na lokalnom niovu. Tu je reč, naravno, i o izduvnim, gasovima, ali temperatura raste pre svega zbog podloge, asfalta i betona, te manjka zelenila. Dakle asfalt mnogo više akumulira toplotu i to podiže noćne temperature. A kad se pogleda porast maksimalne dnevne temperature, on je na nivou statističke greške", kaže Todorović.
BBC je nedavno objavio vest da se ozonski omotač da se oporavlja, a Todorović i to objašnjava prirodnim ciklusima koji zavise od aktivnosti Sunca.
"Ozonske rupe smo imali oduvek kroz istoriju. One nisu posledice aktivnosti čoveka. I te ozonske rupe imaju svoj prirodni ritam tokom jedne godine. Tako na severnoj hemisferi ozonsku rupu imamo pola godine, a pola godine je nemamo. Na južnoj je imamo stalno, ali pola godine raste, a pola godine se smanjuje. To je u skladu sa promenama leta i zime, dakle sunce diriguje tim promenama", kaže Todorović.
On ističe da sunce nije ništa više ili manje opasno nego pre.
"Ultraljubičasto zračenje je na istom nivou hiljadama godina unazad. Mi kao vrsta i sve ostale vrste i oblici života na Zemlji, su se prilagodile toj količini UV zračenja. Da nije tako, odavno nas ne bi bilo. Imamo samo određeno promene u UV zračenju koje, naravno, zavise od aktivnosti Sunca, odnosno od eksplozija na našoj zvezdi", objasnio je Todorović.
Ipak, kada pogledamo unazad sve nepogode koje su i poslednjih godinu dana pogodile Srbiju, ne možemo se oteti utisku da se klima drastično menja. Ipak, Todorović kaže da to nije ništa neuobičajeno i da kada je Sunce u maksimalnoj aktivnosti, mora da dođe do određenih fluktuacija na Zemlji.
"I nije pravilo gde će se to dogoditi. Eto imali smo pre nekoliko godina velike vremenske nepogode u Severnoj Americi, sada se to dogodilo u Srbiji i na Balkanu. U tim periodima visoke aktivnosti Sunca,teško je odrediti na koji deo planete će se to odraziti. To je ciklusi koji nisu strogo zakoniti", kaže Todorović.
On je objasnio da pojava tornada u Srbiji ni čudna i da se ovaj fenomen dogodi u proseku dva do tri puta godišnje.
"Ali i to varira. U sušnim godinama tornada su retka i naiđe tek po neki. Aali kad su ovakve godine kišne godine u pitanju, onda je veća verovatnoća da se pojavi tornado", rekao je Todorović.
Dodaje da Srbija svakako mora da ima nekakvu vrstu strategije kada je o ovakvim promenama reč, jer one prvenstveno utiču na poljoprivredu, ali i na način života građana.
"U odnosu na iskustvo i podatke koje imamo iz prethodnih 100 godina, može da se uradi projekcija za naredne decenije i da se oceni koja godina će biti sušnija, a koja sa više padavina, Na osnovu toga bi mogla da se uradi nekakva strategija za poljoprivredu", zaključio je Todorović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
