Izvor: Politika, 10.Jul.2014, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiha kolonizacija pravosuđa
Sudije su svedene na polaznike svakojakih kurseva koje im drže „pravni eksperti” iz poslednjeg ešelona međunarodne birokratije.
Srpske sudije se ovih dana žale da se zakoni dnevno menjaju, da sudije ne znaju šta primenjuju i da advokati nisu u stanju da prate izmene zakona. Tvrde da u ovakvim uslovima sudije i tužioci nemaju kvalitetnu kontinuiranu obuku.
Nije kvalitetna obuka sudija glavni problem nekontrolisane poplave zakona. Šta da kaže građanin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za koga, još od rimskog prava, važi načelo da „nepoznavanje zakona škodi”? Kako da građani znaju zakone ako ni sudije ne znaju šta primenjuju?
Priče o reformi pravosuđa u Srbiji sve više liče na scenario kroz koji prolazi Bosna i Hercegovina poslednjih deset godina: državi se nameću zakonodavni modeli, a onda se preko mnoštva donatorskih projekata domaće sudije obučavaju da sprovode ,,nametnute” zakone. Razlika je samo u tome što su visoki predstavnici u BiH imali ovlašćenje da direktno nameću zakone, dok se u Srbiji to radi na diskretan način političkim kanalima.
Međutim, iskustvo nas uči da normativno nasilje nije reforma koja vodi ka efikasnom pravosuđu. Naprotiv! Ono donosi nemerljivu štetu domaćem pravosuđu. Prvo, nametanjem zakonodavnih modela sve više se dezorijentiše i onako neefikasno i sporo pravosuđe. Koliko-toliko koherentan sistem pozitivnog prava sve više se rastače nametnutim zakonima, što sudijama stvara ogromne probleme u primeni prava. Građani, kojima se obećavalo nezavisno i efikasno pravosuđe, sve više gube poverenje u sudski sistem i vladavinu prava. Na drugoj strani, međunarodni donatori kroz neosmišljene i nekoordinirane projekte edukacije domaćih sudija potpuno parališu domaću pravničku pamet. Sudije su svedene na polaznike svakojakih kurseva koje im drže „pravni eksperti” iz poslednjeg ešelona međunarodne birokratije. Projekte nisu pratile analize sistema, nije bilo rasprava unutar profesionalne zajednice, nije bilo dijaloga između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Domaće vrhunske pravne stručnjake nije imao ko da uključi u reformu pravosuđa. Nevidljivi demijurg vukao je konce reforme vođen isključivo političkim ciljevima.
Ova svojevrsna kolonizacija pravosuđa odvijala se u BiH s neverovatnom lakoćom. Ministarstva pravde su u startu isključena iz svih projekata reforme kako bi se, tobože, sačuvala nezavisnost pravosuđa. Najbolje sudije su uvučene u donatorske projekte olako verujući da je sve što donose donatori pomoć i podrška domaćem pravosuđu. Mnoštvo regionalnih i međunarodnih seminara, konferencija i okruglih stolova na koje su pozivani samo ih je odvajalo od redovnog posla i stvaralo lažnu predstavu o reformi i vlastitom značaju. Tako je nezavisno pravosuđe tiho prešlo u ruke međunarodne zajednice.
Srbija ne bi smela da reformu pravosuđa prepusti strancima. Podrška i pomoć međunarodnih donatora je dobrodošla, ali strategija i projekti reforme moraju biti proizvod domaće pravne pameti. Građanima Srbije nisu potrebni neprimenjivi zakoni. Srbiji treba sveobuhvatna reforma sektora pravde u kojoj će se znati prioriteti. Na tom poslu trebalo bi da budu angažovani domaći pravni eksperti i domaće sudije. Samo oni znaju kako sistem funkcioniše, gde su problemi i na koji način se mogu u hodu efikasno otklanjati. Tek ako sudije budu uključene u procese izrade zakona, biće u mogućnosti i da osmisle najbolje projekte vlastite kontinuirane edukacije. Jedino tako će biti moguće doći do primenjivog zakonodavstva, vladavine zakona i poverenja u pravosuđe.
Reforma pravosuđa ne bi smela ignorisati javni dijalog, ulogu zakonodavca i doprinos sudijske profesije. A čini se da je njihova uloga u reformi postala prost privid.
Sudija Suda BiH, prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH
Branko Perić
objavljeno: 10.07.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
