Izvor: Danas, 11.Mar.2016, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teorija poplave
Znamoda je Bodrijar teoretičaradefinisaokao čovekakoji kopa rupuu nadi da će u nju upasti realnost, paće se takoi moja malenksot danas posvetitikopanju zamke, čisto za promenu, da se malo odmorimod džabakrečenja. Sledi, dakle, nastavak kuhinjske teorije katastrofa, započete tokom prethodnog povodnja.
Uopšte uzev, savremenaljudska društva sesa katastrofamakoje ih pogađajunose na trojak način.Zatvorena, recimo, totalitarna društva (sve su ređa, gotovoih više i nema) >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << najbolje vole dakatastrofu gurnu pod tepih i prećute, a ako je prećutkivanje– zbog razmera pičvajza i množinesvedoka – nemoguće, onda gledaju da katastrofu svedu u društveno prihvatljiveokvire, pabi tako, recimo –kada bivaktile u nekoj totalitarnoj vukojebinieksplodiraoatomski reaktor i pobiostotineljudi –totalitarna prestonička štampa objavila vestda je u varošicitoj i tojeksplodirala plinska boca i da "ima nekoliko lakše povređenih".
Ima li primera takvog pristupa – kako je moderno reći – "hendlovanju"katastrofa?Ima! Havarija, recimo,reaktora u atomskoj elektrani Černobil koju su ondašnje sovjetske vlasti pokušale – i čak u tome neko vreme i uspele– da odgurnu pod tepih, zbogčegai dan danas mnogi od nas sijajuu mraku.
Ima, opet, društava – takvih je, navodno,sveviše – koja se sa prirodnim katastrofama bore,da tako kažemo,na racionalan način;ta društva ne minimzuju opasnost, ali je i ne preuveličavaju, zabrinuta su, ali ne podležu afektima.
A ima i društava kakvo je naše. Mi – jebo ti nas – ne bismobili mi kada i katastrofama ne bismoudarili pečat"naših posebnosti". Nakon što smo tokom petovekovnog robovanjapod raznoraznim komunistima višekratno isprobalitehniku totalitarnog “hendlovanja” katastrofa – što će reći guranje pod tepih i prećutkivanje –čimsmo se bajagi oslobodili idemokratizovali, otišli smo u dibidus drugu krajnost. Poplave jesu gadna stvar, bude tu, nažalost,i žrtava u ljudstvu, ne samo u materijalu;ne kažem, daleko bilo,da bi totrebaloprećutatiili predstaviti kao da je pukla vodovodna cev, ali kažem – a rekao sam i tokom prethodnog povdnja – da stvar ne treba preuveličavati,da od belaja ne treba praviti celodnevni televitzijski spektakl, a da naročito ne treba pristajati na mukuneposredno unesrećenim ljudima.Mislim tu na morbidne reportaže iz "poplavljenih područja"u kojima novindžija/ka poturimikrofon pod nosnekom poplavljenom muškarcu – radije ženi, one bolje plaču – i stanu da zapitkuju: "Sve vam je propalo, a?" "Sve", odgovara poplavljeni. "I mačka se utopila?" "Ode i mačka, ali se nadam daće država pomoći."
Ima ti još nešto.Začudno je, recimo, koliko loše – da ne kažemkukavički – podnosimo prirodne katastrofe, a koliko malo činimo da ih sprečimo i koliko smo skloni da našu nemarnost pripišemo Božijoj zlonamernosti. Mislite o tome.
