Izvor: RTS, 24.Maj.2014, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šteta i u Institutu za povrtarstvo
Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci poplave su nanele ogromnu štetu: poplavni talas potopio je ceo poslovni krug, 150 hektara poljoprivrednog zemljišta i zaštićeni prostor Instituta - staklenike i plastenike sa kompletnom hibridima za proizvodnju semena namenjenog povrtarima.
U noći između 15. i 16. maja, građani Smederevske Palanke i žitelji okolnih sela, kao i vitalni privredni subjekti među kojima i Institut za povrtarstvo, našli su se na udaru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vodene stihije koja se izlila iz rečnog korita i nastavila da se nekontrolisano širi prigradskim naseljima i plodnim poljoprivrednim zemljištem.
Tokom srede, 14. maja, postalo je očigledno da je zemljište na proizvodnim i oglednim parcelama Instituta za povrtarstvo postalo zasićeno vodom od padavina i da se opasnost od uništenja semenskih useva, usled kiše koja nije prestajala i moguće poplave, znatno uvećava.
U Institutu su odmah počeli evakuaciju opreme i vredne imovine. Akcija je okončana u četvrtak, u ranim popodnevnim satima.
Poplavni talas potopio je u potpunostizaštićeni prostor Instituta za povrtarstvo (staklenike i plastenike) i u njima kompletnu zasnovanu proizvodnju hibrida paradajza i paprike koji su bili namenjeni snabdevanju povrtara semenskom robom.
Nadošla voda iz nabujalih reka prekrila je i ceo poslovni krug Instituta za povrtarstvo i 150 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Poplava je zadesila biljke u fazi pre ubiranja semena, u momentu kada se ne može ponovo zasnovati ista proizvodnja u tekućoj godini, tako da je šteta ogromna, kaže direktor Instituta za povrtarstvo dr Bogoljub Zečević.
Uništene su biljke na svih 150 hektara poljoprivrednog imanja: 10 hektara semenskih pasulja i boranija, na hektare semenskih useva zelene salate, paradajza, lubenica, dinja, mrkve, peršuna, cvekle, luka, i hektari površina sa ogledima naučnostraživačkog osoblja Instituta. Uništen je i suncokret koji je zasejan radi održavanja plodnosti zemljišta.
"Na 25 hektara semenskog graška i plodoredu pšenice šteta se procenjuje, ali nismo optimisti", kaže dr Zečević. Uništena je i kompletna organska proizvodnja.
Šteta je nemerljiva, jer se ista proizvodnja ne može zasnovati u tekućoj godini.
