Izvor: Politika, 12.Dec.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilizacijom i reformama do novih investicija
Ove godine odobrili smo više od 6.000 subvencionisanih kredita, prevashodno malim i srednjim preduzećima, što je unapredilo njihovo poslovanje i istovremeno dalo podsticaj ukupnoj kreditnoj aktivnosti
Program subvencionisanog kreditiranja dao je veoma dobre rezultate omogućivši realnom sektoru da povoljnim kreditima pospeši likvidnost i unapredi ukupno poslovanje. Međutim, problem nedostatka kreditno sposobne tražnje je i dalje prisutan, što potvrđuje podatak da više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 30.000 preduzeća trenutno ima blokirane račune. Kao posledica majskih poplava povećani su zahtevi klijenata za restrukturiranje zajmova, dok istovremeno opada broj novih kreditnih zahteva, kaže za naš list Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banka Inteza odgovarajući na pitanje – da li i „njena” banka, koja je vodeća na našem tržištu, ima problema sa „prodajom novca”.
Ima li nagoveštaja da će se nešto promeniti nabolje?
Verujem da će napori vlade dovesti do poboljšanja uslova za oporavak ekonomske aktivnosti, a kroz stvaranje boljeg privrednog ambijenta omogućiti priliv stranih investicija. Očekujem, zašto ne, da s većom motivisanošću i domaće kompanije dodatno investiraju.
Koliko su Vam u tom kreditnom zatišju pomogli subvencionisani krediti?
Činjenica je da su i banke učešćem u programu dobile podsticaj za rast kreditne aktivnosti, što potvrđuje podatak da je ove godine realizovano oko milijardu evra subvencionisanih kredita. Mi smo i ovog puta bili jedna od najaktivnijih banaka, o čemu svedoči podatak da smo plasirali preko 6.000 kredita, što je više od četvrtine u ukupnom broju subvencionisanih plasmana na nivou bankarskog sektora. Ovako visok nivo realizacije rezultat je naše težnje da što većem broju mikro, malih i srednjih preduzeća omogućimo pristup ovim povoljnim kreditima.
Kako izlazite na kraj s lošim zajmovima?
I na našu, kao i na sve ostale banke, prelili su se problemi prezaduženog dela privrede, iz kojih potiče najveći deo nenaplativih kredita. Ipak, uspeli smo da stabilizujemo nivo loših kredita koji je u našoj banci niži od tržišnog, a pored toga imamo veoma visoke rezervacije. Rešavanje ovog pitanja je i dalje veoma važno kako za banke, tako i za celu zemlju. Narodna banka Srbije je još 2012. godine izmenila regulativu, kako bi doprinela smanjenju nivoa nenaplativih plasmana. Smatram da je važna i odluka vlade da reši problem kompanija u restrukturiranju, kao i onih koje nisu prošle kroz vlasničku transformaciju ili su neuspešno privatizovane.
U čemu, konkretno, vidite veći doprinos vlade u borbi za smanjenje nenaplativih kredita?
Iako su usvojene izmene Zakona o stečaju, malo je vremena prošlo da bismo mogli da sagledamo njegove pune efekte, jer se još uvek uočava neefikasnost i sporost kod stečajnih postupaka. Da bi se smanjio udeo loših kredita, pored izmene zakonske regulative, važno je povećati efikasnost rada sudova, ali i prilagoditi poresku politiku u cilju stimulacije banaka da otpišu nenaplative kredite i na taj način očiste svoje bilanse. Takođe, bankama bi trebalo omogućiti da nenaplativa potraživanja fizičkih lica ustupaju specijalizovanim finansijskim organizacijama. Do sada je bilo nekoliko razgovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama da se formira poseban fond koji bi se bavio preuzimanjem loših kredita od banaka, što bi bila još jedna mogućnost za smanjenje loše aktive.
Kakva su Vaša iskustva s unapred pripremljenim programima reogranizacije i da li ste u tim pokušajima imali neku institucionalnu pomoć ili je sve ostalo na onome – da rizik loših plasmana snose same banke?
Ne mogu reći da je naše prethodno iskustvo po ovom pitanju bilo pozitivno, pre svega zbog dužine trajanja procesa i prilično nerealnih UPPR-a od strane dužnika, kao i zbog teškog postizanja konsenzusa između banaka. U tom smislu, izmene Zakona o stečaju, i ograničenje trajanja postupka za usvajanje UPPR-ova, mogle bi u narednom periodu da rezultiraju nekim pomakom. Ovo nas vraća na pitanje finansijske discipline, ali i zaštite poverilaca, jer je čest slučaj da su dužnici zaštićeniji od poverilaca. To nije isključivo problem banke, već svih učesnika na tržištu. Posebno malih i srednjih preduzeća koja vrlo često nemaju prohodnost, kao ni instrumente za naplatu svojih potraživanja.
Kakva su iskustva u poslovanju s građanima? I neizostavno pitanje – kada se mogu očekivati niže kamate?
Nije više pitanje kada će se smanjiti kamate, jer se to već dešava. Ako bih htela da sublimiram dinamiku i ključne trendove u poslovanju sa stanovništvom u 2014. godini, rekla bih da su to pored rasta gotovinskih zajmova i izuzetnog zaoštravanja konkurencije, upravo kontinuirano snižavanje i dinarskih i evrokamatnih stopa. Jasno je da ne možemo da pričamo samo o kamatama, a da pri tom ne uzmemo u obzir makroekonomske prilike u našoj zemlji. I pored toga, naše kamatne stope su često na istom, pa čak i nižem nivou u poređenju sa zemljama u okruženju, uključujući i one koje su već članice EU.
----------------------------------
Poplave i pad tražnje presudno uticali na ekonomske tokove
Za Vama je bez sumnje još jedna teška poslovna godina. Po čemu ćete ovu godinu, u poslovnom smislu, pamtiti?
Saglasna sam da je iza nas izuzetno teška godina koja će pre svega ostati u znaku nezapamćenih poplava, koje su presudno odredile i ekonomske tokove u našoj zemlji. Sa stanovišta privrede, one su nanele posebno težak udarac sektoru energetike i rudarstva, kao i poljoprivredi i uticale da obim celokupne proizvodnje bude ispod očekivanog, te smo umesto predviđenog ekonomskog rasta godinu završili sa padom BDP. Takođe, izostao je rast aktivnosti i u onim segmentima ekonomije koji nisu bili pod uticajem poplava, prevashodno usled pada domaće i inostrane tražnje. Godinu je obeležila i odlučnost vlade da sprovede izmene važnih zakonskih propisa, pre svega Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji kao i Zakona o planiranju i izgradnji, koji je usvojen početkom ove nedelje. Preduzeti reformski koraci, važni za povećanje ekonomske aktivnosti, pre svega kroz privlačenje novih, stranih investicija, kao i napori u pravcu stabilizacije javnih finansija, na kraju godine valorizovani su načelnim dogovorom koji je postignut sa MMF.
Sa kakvim rezultatima Vaša banka ispraća 2014. godinu?
S izostankom privrednog rasta bili smo prinuđeni da korigujemo naša očekivanja, ali smo i pored toga ostvarili dobre rezultate pre svega iskazane u rastu bilansne sume, te povećanju ukupnih plasmana u delu poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom. Kreditna aktivnost zabeležila je pad na nivou celog bankarskog sektora, pre svega zbog smanjene kreditno sposobne tražnje realnog sektora, pa ni mi nismo ostali pošteđeni toga. Za nas će tekuća godina ostati upamćena i po odličnim rezultatima koje je Inteza Sanpaolo grupa postigla u sveobuhvatnoj proceni kvaliteta aktive i stres testa sprovedenim od strane Evropske centralne banke i Evropske bankarske agencije.
Slobodan Kostić
objavljeno: 12.12.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
