Izvor: Danas, 13.Avg.2014, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska privreda u recesiji
Beograd - Bruto domaći proizvod Srbije ove godine će zabeležiti pad od 0,5 odsto, a 2015. će stagnirati, objavila je juče Narodna banka Srbije. Kao razlog za ovakvo smanjenje projekcije rasta BDP-a NBS navodi „nemogućnost da se za kratko vreme obnove proizvodni kapaciteti oštećeni u majskim poplavama“.
- Za razliku od cena, proizvodnja je u drugom tromesečju 2014. bila pogođena poplavama, pre svega u oblasti rudarstva, energetike i poljoprivrede. Po proceni NBS, zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << štete koju su izazvale poplave, BDP je opao u drugom tromesečju za 1,1 odsto, desezonirano - rekao je generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić.
On je dodao da je pad BDP-a posledica pada poljoprivredne proizvodnje i manje aktivnosti u sektoru rudarstva i energetike, dok bi doprinos građevinarstva zbog obnove porušenih i oštećenih objekata trebalo da bude pozitivan.
- Očekujemo da će određen pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost imati započeto davanje subvencionisanih kredita privedi - naveo je Hinić.
Kao i u prethodnoj projekciji NBS, domaćinstva i država će manje trošiti zbog očekivanih mera fiskalne konsolidacije, pri čemu će oni više uticati na smanjenje BDP-a nego što je NBS ranije mislila i time će neutralisati očekivani pozitivan doprinos neto izvoza i investicija.
Hinić je rekao da bi na rast neto izvoza sledeće godine trebalo da utiče dalji oporavak zone evra, a na rast investicija saniranje posledica poplava i dalji napredak Srbije u procesu evrointegracija. Prema njegovim rečima, opravak zone evra u drugom tromesečju je nastavljen, a izgledi za ovu i narednu godinu su neznatno revidirani - u 2014. očekuje se rast BDP od 1,1 odsto, a u 2015. od 1,6 odsto. Hinić je upozorio da rizik po započeti opravak zone evra predstavljaju tenzije u vezi sa krizom u Ukrajini.
- Globalno moguć je negativan uticaj prvenstveno na cene na svetskim robnim tržištima, kretanje kapitala i energetske tokove. Potencijalno nepovoljni efekti na domaću ekonomiju kreću se od smanjenja izvoznih mogućnosti do porasta premije rizika zemlje i smanjenja priliva kapitala - rekao je direktor NBS.
Centralna banka je objavila da će deficit tekućeg računa Srbije u 2014. biti 5,9 odsto BDP-a, te da je međugodišnja inflacija u prethodna tri meseca nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u julu je bila 2,1 odsto. „Inflacija će se u trećem tromesečju vratiti u okvire cilja od četiri odsto plus minus 1,5 odsto i do kraja godine će ostati u tim granicama. U projekciji je pretpostavljeno i da će do poskupljenja cena struje za 15 odsto doći u četvrtnom tromesečju. Pošto to poskupljenje nije potvrđeno, u slučaju da se ne ostvari, inflacija bi krajem godine bila niža za 0,8 procentnih poena u odnosu na projekciju“, rekao je Hinić.
On je dodao da je pritisak u smeru slabljenja dinara u julu došao zbog jačanja geopolitičkih tenzija, ali i zbog pojava nepovoljnih vesti u pogledu veličine i tempa fiskalne konsolidacije. Radi ublažavanja prekomernih oscilacija kursa u drugom tromesečju, NBS je intervenisala kupovinom 170 miliona evra, a u julu je prodala 30 miliona evra.
Strane investicije 700 miliona evra
Neto strane direktne investicije u Srbiju u prvih sedam meseci ove godine po preliminarnim podacima bile su oko 700 miliona evra, objavila je juče NBS. Te investicije su, kako je objavljeno, uglavnom otišle u prerađivačku industriju i trgovinu. NBS očekuje da će ove godine strane direktne investicije biti 1,2 milijardi evra, što je „konzistentno sa milijardom evra koja je bila u ranijim izveštajima o inflaciji, zbog promene u metodologiji“. Direktne strane investicije u Srbiji u 2013. godini iznosile su oko 750 miliona evra.
Pogledaj vesti o: Poplave
