Izvor: Večernje novosti, 25.Apr.2014, 21:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiju potopili i loši zakoni

POPLAVE u Srbiji je lako predvideti. Dovoljno je pročitati novine iz arhiva za mesec mart i april u poslednjih dvadesetak godina. U njima se redovno ponavljaju ista imena područja pogođenih stihijama u slivovima Toplice, Rzava, Južne i Zapadne Morave, Pčinje... Veće reke takođe se izlivaju na istim mestima, na nikad dovršenim ili valjano popravljenim nasipima i kanalima. Njih je teško završiti i popraviti, jer se tome protive vlasnici bespravno sazidanih zgrada i divljih šljunkara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koje su promenile reljef većine rečnih korita u Srbiji. Zakon kaže da je oštećenje ili uništenje nasipa, kanala i slične vodoprivrene infrastrukture ozbiljno krivično delo. Vodoprivredni stručnjaci ne pamte da je iko odgovarao za ovu vrstu nedela. - Šta vredi Zakon o vodama, kad ga niko ne poštuje. Upravo smo poslali na jezero Ćelije specijalnu mrežu da zaustavi smeće koje je bujica nosila ka hidroakumulaciji iz koje Kruševac pije vodu. Iza mreže je polje od tri hektara plastične ambalaže i sličnog đubreta. Zato su neophodne hitne promene kaznene politike - ogorčen je Goran Puzović, direktor JVP „Srbijavode“. Razvijene zemlje rešile su slične probleme žestokim kažnjavanjem svih koji ugrožavaju priobalje i bacaju otpad u reke. Istovremeno su radile na prosvećivanju stanovištva i ulagale u prevenciju poplava.NEMA VELIKE MUDROSTI - NONSENS je pravdanje da Srbija mora da trpi velike štete od bujica jer je pretežno brdsko-planinska zemlja. Pa Austrija je pretežno planinska zemlja, a ima manje problema, pre svega zato što je brigu o vodama prebacila u jedno ministarstvo. Prevencija i odbrana od poplava su jednostavno definisane kao državni prioritet i stručnjaci neprestano rade na rešavanju tih problema. To je sva mudrost - kaže Stefanović. - U Austriji, na primer, samo u nauku, u razvoj sistema za rane najave poplava izdvajaju novac ravan godišnjem budžetu Srbije za održavanje objekata za odbranu od poplava. Tamo je država uvažila mišljenje stručnjaka da su ulaganje u monitoring i ostale mere prevencije mala investicija u odnosu na štete koje poplave prave - kaže Milutin Stefanović, iz Instituta „Jaroslav Černi“, predsednik Udruženja bujičara. Stručnjaci naglašavaju da Srbija u antierozionu zaštitu u brdsko-planinskim područjima već 15 godina nije uložila ni dinar. Ta zaštita podrazumeva čišćenje bujičnih korita i pravljenja oduški za usporavanje toka. - Pošto su bujični tokovi zapušeni kršem, voda svake godine sve brže juri u nizijske tokove. Tako dolazi do haosa i u brdima i u ravnici. Panjevi, kamenje, smeće, mulj se gomila u koritima nizijskih reka i hidroakumulacija koje su sve pliće i zagađenije što je sve veća opasnost za vodosnabdevanje građana - upozorava Puzović. Po mišljenju stručnjaka, aktuelni srpski zakon o vodama više liči na akt o birokratskim vodnim spahilucima, jer je protivno zakonima prirode stvorio administrativna vodna područja, na kojima se mešaju i sudaraju nadležnosti nekoliko ministarstava, direkcija, preduzeća, agencija, pokrajina, gradova, lokalnih samouprava... - Voda ne priznaje administraciju, već samo slivove i gravitaciju. U razvijenim zemljama takođe imaju kiše, bujice i poplave. Odbrana je bolja, a posledice su manje jer se vodama upravlja u skladu s prirodnim, a ne birokratskim pravilima i zakonima. U Srbiji imamo paradoks da državno preduzeće „Srbijavode“ ne gazduje čak ni na celim tokovima međunarodnih reka Save i Dunava, jer je to u sukobu sa nečijim interesima. Pri tome oni koji upravljaju najunosnijim delovima toka nemaju ni stručnjake ni tehniku za taj posao - kaže Stefanović. Država bi morala brže da reaguje, ali predstavnici Užica više nisu mogli da čekaju na nadležne, pa su sami došli u Institut „Jaroslav Černi“ sa zahtevom da im se isprojektuje sistem ranog upozorenja na stihiju. Reč je o mreži uređaja kišomera na gornjem delu sliva Đetinje, koji će automatski slati signal za opasnost. - Užičani su 2010. imali katastrofalnu poplavu, kad je Đetinja umalo odnela centar grada i shvatili su da im je neophodan sistem monitoringa. Trenutno radimo projekat, a ceo posao treba da bude gotov sledeće jeseni. Međutim, Užice je samo jedan od ugroženih gradova, a ovakvi problemi se ni u jednoj ozbiljnoj državi ne rešavaju po principu dobrovoljnosti. Pitanje monitoringa, ranog upozoravnja i odbrane od poplava mora biti institucionalizovano kao državni prioritet - smatra Stefanović. ZABORAVILI DOMAĆE BUJICE SRPSKI zakon o vodama nije predvideo praćenje domaćih bujica. - Pravni akti su definisali da stručnjaci RHMZ prate vodostaje u Nemačkoj i Austriji i javljaju kad zbog tamošnjih bujica Dunav počne da raste. Tako Srbija ima nekoliko dana da pripremi odbranu od poplava. Kad je reč o našim malim tokovima, za njih su zadužene lokalne samouprave koje nemaju stručnjake, ali moraju da izrađuju operativne planove odbrane. To se svodi na prepisivanje starih šablona u kojima rana najava, monitoring i upozorenje na bujice uopšte nisu definisani iako najveće štete trpimo od bujičnih poplava - naglašava Milutin Stefanović.VRNjAČKA BANjA: OSTALI MULj I BLATO Posle nevremena i nezapamćene poplave, u Vrnjačkoj Banji i okolini situacija se polako stabilizuje. Nabujala Lipovička i Vrnjačka reka koje protiču kroz centar Banje povukle su se u svoja korita ostavljajući za sobom veliku štetu koja tek treba da se proceni. Najviše štete napravila je Lipovačka reka koja je noseći sve pred sobom porušila sedam pešačkih, uglavnom montažnih mostića u centru Banje i još nekoliko na sporednim saobraćajnicama, plaveći pritom oko 200 domaćinstava u svom priobalju, oko tri stotine lokala i ugostiteljskih objekata, pa i zgradu Skupštine opštine, Dom zdravlja, pijacu, staru autobusku stanicu... - Pripadnici Sektora za vanredne situacije i radnici JKP „Beli izvor“ celu noć su ispumpavali vodu iz poplavljenih objekata. Kada je svanulo, čistili smo mulj, blato i sve ono što su donele nabujale reke - kaže Radoica Kočović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Raškog okruga. U vrnjačkim naseljima Dubrava i Lipova koja su i najteže pogođena poplavom, uvedeno je vanredno stanje. Zbog zamućenih izvora, voda iz vrnjačkog vodovoda nije za upotrebu, pa se meštani i gosti snabdevaju iz cisterni, a zagađeni su i neki vrnjački izvori termomineralne vode. Na području Kraljeva šteta od poplava se procenjuje na oko 200 miliona dinara. POPLAVLjENE KUĆE U OKOLINI ČAČKA, LjIGA I MIONICE U ČAČKU je poplavljeno naselje Atenica i poljoprivredno zemljište u selima koja se nalaze između Čačka i Kraljeva, izjavio je u petak Dragiša Broćić, načelnik Sektora za vanredne situacije. On je naveo da je voda, koja se usled jake kiše slivala sa okolnih brda, prodrla u dvorišta i podrume najmanje 30 kuća u čačanskom naselju Atenica. Poplavljeno je i poljoprivredno zemljište u selima Mršinci, Slatina, Zablaće, Kukići i Goričani. U nekoliko sela u četvrtak uveče je nestala struja. Vanredno je i u Ljigu i Mionici, gde je kiša izazvala poplave i nanela velike štete poljoprivrednim kulturama, objektima i infrastrukturi. Predsednik opštine Ljig Miodrag Starčević kaže da je vanredno stanje proglašeno u selima Kozelj, Paležnica, Ba, Kadina Luka, Štavica, a štete na usevima i objektima biće naknadno utvrđene. A, prema rečima Dragana Gavrilovića, predsednika opštine Mionica, u mioničkom selu Ključ iz kuće koja je bila okružena vodom, evakuisano je pet osoba. POMOĆ DRŽAVE VLADA Republike Srbije odlučila je da izdvoji 60 miliona dinara bespovratnih sredstava za saniranje šteta nastalih usled nedavnih poplava opštinama: Lučani, Požega, Kuršumlija, Prokuplje, Medveđa, Lebane, Doljevac, Gadžin Han, Aleksinac, Zaječar, Trgovište, Kruševac i Žitorađa, a gradovima Zaječar, Kraljevo i Niš odobreno je po 3.750.000 dinara pomoći za ublažavanje šteta koje su pričinile poplave, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.BUJICA Jaka kiša koja se sručina na staroplaninsko selo Rudinje, i bujica koja je potom grunula sa okolnih visova, odnela je pet seoskih drvenih mostova preko rudinjske rečice. Istovremeno uništen je i seoski vodovod u Rudinju, kao i mnogi poljski putevi i putevi kroz selo. Prema rečima Divka Bogdanovića, predsednika MZ u ovom srednjevisočkom selu, posle bujice, na drugoj obali reke, od ostatka sela ostalo je odsečeno davedesetak domaćinstava. U OSEČINI NAJTEŽE Zbog izlivanja reke Jadar, u opštini Osečina proglašena je vanredna situacija. Prema rečima Nenada Stevanovića, u petak je bilo poplavljeno bezmalo pola varošice - oko 160 kuća, 700 hektara plodnih oranica. Bilo je ugroženo oko 200 domaćinstava, a jedna porodica je evakuisana. Magistralni put Valjevo - Loznica, kod Osečine, bio je u noći između četvrtka i petka u prekidu zbog izlivanja Jadra. U petak pre podne saobraćaj se odvijao samo jednom trakom. U četvrtak po podne čak 61 litar kiše pao je po kvadratnom metru u Valjevu! Zbog obilnih padavina, pojedine gradske ulice bile su poplavljene, jer kišna kanalizacija nije mogla da prihvati velike količine vode. Najviše su bili ugroženi naselja 27. novembar, Gradac, Osnovna škola „Vladika Nikolaj Velimirović“, u čije prizemlje je prodrla voda, te znamenita stara trgovačka čaršija Tešnjar, delovi Rađevog Sela... Iz valjevskih obdaništa „Zvončić“ i „Kolibri“, koji su poplavljeni, deca su u petak premeštena u druge vrtiće
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Večernje novosti...