Izvor: Politika, 20.Dec.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijom zavladao go umetnik
Vi plaćate svoju marmeladu, svoje cipele, razne druge proizvode, ali svoj način govora, i sve ono što vas uzdiže, vi ne plaćate. Živite od stvari koje ste pozajmili. Impresije vašeg života ukrali ste od onih koji su ovde umirali s čežnjom (Gotfrid Ben, „Umetnost i država”, 1927)
Jeste li primetili, čuli, pročitali, da su umetnici nekada štrajkovali, da su zauzeli puteve, da traže nadoknadu od države zato što je nastala suša, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poplava, ili koja druga prirodna nepogoda, i pošast ? A i umetnike biju kiše i mećave, i svakodnevno im se trese zemlja pod nogama. I njihova njiva ne daje uvek očekivane prinose, zavisna je od naklonosti bogova, od raspoloženja muza.
Jeste li čuli nekada da se umetnici zalažu za četrdesetšestočasovnu radnu nedelju? Ne, pa oni i nemaju radno vreme. Oni su na stalnom (i neplaćenom) prekovremenom radu. Jeste li čuli da je umetnik na godišnjem odmoru? Kakav godišnji odmor, ko da ga menja na radnom zadatku. Na odmor ide isto onoliko koliko i zemljoradnik. Taman požnje, a ono stiglo vreme za setvu. Ako nema plaćen godišnji odmor, ima li bar markicu za prevoz ili topli obrok? Ne, on je samostalni (i samovoljni!) delatnik. Pa, dobro, ide li bar umetnik u banju, šalje li ga SIZ (ako tako šta još postoji) negde u oporavilište, sindikalno odmaralište, negde u neko lečilište? Ma, kakvi, on ni ne zna da takvo šta postoji. Kada dođe do takvog nekog stanja on je već za ukop.
Ma, to su priče, umetnici su dugovečni. Tačno, neki su i večni. Samo i njih muče razne boleštine, recimo hemoroidi. Zar bi Ivo Andrić pisao stojeći iz pukog hira?! Mnogi imaju proširene vene od stajanjaza pultom il štafelajem, pate od skolioze, diskus hernije...ne bi od mode Basara nosio štap nego ga stislo od tolikih kolumni i tomova. Sigurno im se onda te bolesti računaju u profesionalna oboljenja?! Taman toliko koliko se i u devetnaestom veku računala tuberkuloza od koje umiraše pesnici.
Pa, dobro, ako već umetnik toliko radi mora da ima beneficirani radni staž?! Ma kakav staž, nisu oni na platnom spisku. Pa,ipak, mora da imaju neke beneficije, recimo povoljne dugoročne kredite?! Šta će njemu kredit? Pa, da bi kupioslikarski materijal, instrument, računar... Da bi hranio svog Pegaza, redovno ga timario, davao mu kocke šećera iz ruku, uzjahao ga, i izdržao konkurentsku trku. Ne preteruj, pa država subvencioniše i one što gaje kokoške gološijanke (vide li na TV onu domaćicu što se žali da nije dobila nadoknadu na vreme) i sličnevrste u izumiranju, a da ne subvencioniše pisanje soneta, slikanje fresaka, sviranje orgulja?! Ma ne, ali zato država mora neizostavno malinarima kupiti gajbice i kace, inače propade bostan.
Ispade sada, veli neverni Toma, da za umetnika niko ne brine, a koliko ih se samo prijavilo za nacionalne penzije?! Tačno, a onda se digne kuka i motika, šta takvi besposličari traže, „imamo mi i dobre lekare i inženjere”, kako reče jedan ministar iz ove-one vlade. Ne zna stari da se države i narodi pamte po umetnicima, a ne po inženjerima. No, dobro, možda će mu to neko i objasniti, ali ko da mu objasni ko se sve danas može nazvati umetnikom. To ne znaju ni ovi što su u Komisiji za nacionalne penzije, a verujem ni ministar kulture. Kada je Miroslav Ilić dobio nacionalnu penziju, jedan ozbiljan umetnik mi reče: „E, sad mi dođe da im vratim ovu penziju...ali valja jesti, što jest jest”. Pričekaj, rekoh, imaćeš kad, kad posle Lepave dođe na red Lepa Brena, posle Lepe Brene, Ceca, pa Karleuša...i svi oni iz Grand parade, da ne pričamo o voditeljkama, manekenkama, stilistkinjama, osobama bez zanimanja...Srbijom zavladao go umetnik.
Radmila Lazić
objavljeno: 20.12.2012.
