Izvor: Politika, 20.Maj.2014, 12:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima dovoljno hrane
Iako su poplave pričinile veliku štetu, letina u najvećem delu Srbije nije ugrožena tako da ne treba očekivati ni veća poskupljenja
Letina Srbije i pored katastrofalnih poplava u slivovima Kolubare, Velike Morave, pa i Mlave nije ugrožena u većoj meri. Srbija će i ove godine proizvesti dovoljno hrane za sebe, pa i za izvoz, a rezerve s kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raspolaže sasvim su dovoljne da podmire naše potrebe bar do jeseni kaže za „Politiku” Milan Prostran, naš poznati agroekonomski analitičar.
„Građani Srbije ne moraju da brinu da li će biti dovoljno hrane i posle katastrofalnih poplava koje su pogodile zemlju. Možda će je biti malo manje za izvoz, ali u vanrednoj situaciji je najvažnije obezbediti hranu za svoje stanovništvo, posebno za postradalo područje. Žitorodni deo Srbije, Vojvodina, deo Mačve i Stiga nije stradao, a i fondovi hrane iz prošle godine su dobri i mogu da zadovolje potrebe za narednih četiri ili pet meseci, smatra on.
Prema njegovim rečima, u uslovima vanrednih okolnosti, dok se svi ti bilansi ne „zatvore”, država bi trebalo da bar privremeno ograniči izvoz pšenice, kukuruza, ulja i šećera. Bez obzira na to što su to nepopularne mere one su, uostalom, dozvoljene i prema svim međunarodnim sporazumima koje smo potpisali, kao što su CEFTA ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Mere ograničenja izvoza primenjivale su se i kada je bila mnogo manja šteta i kataklizma i to nije loše i niko neće zameriti.
– Ne očekujem ni poskupljenje hrane – kaže Prostran.
Kao što je poznato šteta od poplava još nije poznata, a naš sagovornik procenjuje da bi mogla da bude oko pola milijarde dolara. Za nas i našu poljoprivredu to je ipak šteta velikih razmera. Na pitanje kako se došlo do te procene Prostran kaže da je lanjska vrednost poljoprivredne proizvodnje bila pet milijardi dolara. Sve dosadašnje procene ukazuju na to da je dosadašnja šteta od poplava odnela oko deset odsto očekivane letine.
Na pitanje šta se, posle povlačenja vode, može sejati, odnosno koliko se novom setvom šteta može umanjiti, Prostran odgovara da će se to raditi od slučaja do slučaja. Ima zemljišta koje je potpuno uništeno, jer je voda odnela i plodni sloj.
– U prvim danima, ili čak mesec dana, poljoprivredni proizvođači će voditi bitku da svoja domaćinstva stave u funkciju posle svih mera zaštite od bolesti i sanacije uništenog. Može se sejati rano povrće, kao i rano stasni kukuruz Fao grupe 200 čija je vegetacija 100 dana tako da do jeseni mogu da stignu i da sazru, a ne samo kukuruz za silažu – kaže Prostran.
Od države proizvođači bi trebalo da dobiju besplatno seme, đubrivo, gorivo, a onima koji su uzeli bankarske kredite te obaveze bi trebalo reprogramirati bar na pet godina. S obzirom na to da je i mnogo stoke uginulo neophodno je da se stočarima obezbede grla stoke iz donacija.
Prostran se osvrnuo i na stanje sistema za odvodnjavanje, rekavši da je važno stvaranja uslova da se svi sistemi odvodnjavanje vrate u funkciju i da se osposobe, a to je, kako je naglasio, veoma važan državni posao. – Imamo 35.000 kilometara pod kanalima, ali je 90 odsto zapušteno, funkcionišu, ali sa veoma malim kapacitetom. Veliki sistemi kao što su Dunav–Tisa–Dunav, Ibar–Lepenac i Morava su tri velika sistema koji su isključivo rađena za odvodnjavanje. Za njihovo funkcionisanje je problem što im pravni status nije definisan, odnosno što im se postojeće stanje produžava na svakih šest meseci. Zbog toga niko ne investira, kupuje opremu, održava mrežu. „Zakonom o privatizaciji i ta velika vodoprivredna preduzeća su predviđena za prodaju, ali smatram da bi trebalo da ostanu u većinskom državnom vlasništvu baš zbog ovakvih situacija. Upravljanje takvim infrastrukturnim projektima je državni posao i ne mogu se prepuštati interesu privatnika” – kaže Prostran.
J. Rabrenović
objavljeno: 20.05.2014.
