Izvor: Vesti-online.com, 25.Maj.2014, 07:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija dan posle (1): U blatu do kolena

Elementarna nepogoda koja se obrušila na teritorije Srbije, BiH i Hrvatske, odnela je na desetine ljudskih žrtava, hiljade kuća, a klizišta su nosila puteve, pruge, čak i groblja.

Posledice razornih poplava u Srbiji u ovom trenutku niko s velikom preciznošću ne može da proceni, ali dok još unesrećeni ljudi brišu suze zbog gubitka najbližih i imovine, država je krenula u popisivanje razorene imovine.

Prema informacijama Ministarstva za infrastrukturu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << od 17.000 puteva prvog i drugog reda u Srbiji, uništeno je više od 3.500 kilometara. Uništeno je ili oštećeno 250 manjih mostova, kao i 2.500 stambenih objekata. Pojedine pruge su takođe oštećene, a povremeno je u prekidu i pruga Beograd - Bar. U Srbiji se stvorilo više od 1.000 klizišta a najviše su pogođeni Kosjerić, Mali Zvornik, Bajina Bašta i Gornji Milanovac. Predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović izjavio je da je situacija katastrofalna u zaseocima, iz minuta u minut se menja, ljudi su odsečeni od sveta, a svakog trenutka se javljaju novi problemi. Srbija je posle poplava do guše u blatu, brda se pomeraju, a kuće nestaju.

Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić kaže čak 23 opštine i grada nemaju dobru odbranu od poplava.

- Imamo nasipe stare 20 i više godina i oni propadaju ako se ne ulaže u njihovo održavanje.

Ipak, najveća šteta je ona načinjena poljoprivredi. O kakvim razmerama je reč možda najbolje svedoči da je Srbiju suša 2011. godine stajala 1,5 milijardi evra. Ovoga puta 80.000 hektara je pod vodom, šteta bi mogla biti i veća. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ističe da je činjenica da Vojvodina nije mnogo pogođena dobra vest za srpski agrar.

- Posledica će svakako biti i to po voće i povrće, a i pčelarstvo je veoma pogođeno. Treba znati da smo prošle godine izvezli meda u vrednosti većoj nego svinjsko i goveđe meso. Velike štete ima i stočarstvo.

Direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Jagodini dr Zoran Rašić, izjavio je Tanjugu, da je za samo jedan dan na području Svilajnca uklonjeno sedam tona leševa. U okolini Čačka pronađene su 1.344 mrtve životinje koje su se udavile u poplavama.

Prema podacima Privredne komore Srbije, od ukupno 121.000 privrednih društava i 224.000 preduzetnika u Srbiji, u opštinama koje je zadesila nezapamćena elementarna nepogoda nalazi se oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je približno 11 procenata svih registrovanih privrednih subjekata u zemlji. U PKS ističu da su u agraru najviše stradale ratarske kulture - kukuruz, soja i suncokret, rane vrste voća - jagode, maline, kupine, kao i sve vrste povrća. Bruto domaći proizvod u poljoprivredi iznosi 6,2 milijarde dolara i bitno je da štete ne pređu 10 procenata, navode iz PKS.

* evakuisano je 31.879 osoba,

* otvoreno 140 kolektivnih centara

* srušeno 1.763 objekta

* poplavljeno 2.000 objekata

- Kolika je šteta još niko ne zna, sam sam pravio računice, ako je samo 10 odsto umanjena proizvodnja u odnosu na ukupnu proizvodnju, to je oko 500 miliona dolara, a to su ogromne štete - rekao je Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije. - Imamo 35.000 kilometara pod kanalima, ali je 90 odsto zapušteno, funkcionišu, ali sa veoma malim kapacitetom. Veliki sistemi kao što su Dunav-Tisa-Dunav, Ibar-Lepenac i Morava su tri velika sistema koji su isključivo rađena za odvodnjavanje.

Pored poljoprivrede stradao je i elektroenergetski sektor. Država je jedva odbranila termoelektranu "Nikola Tesla", reka Mlava probila je i drugi nivo nasipa i kopa Drmno i termoelektrani Kostolac B, te je ugalj nakvašen i beskoristan za proizvodnju. Na kopovima se stvorilo jezero četvrto po veličini u zemlji!

U 2012. ni jedan jedini dinar nije potrošen za jačanje i izgradnju nasipa i bedema na rizičnim tačkama velikih reka, pa Srbija ni ove godine nije spremna za poplave. Zatrpani i neočišćeni kanali i odvodi, improvizovani mostovi i izgrađeni objekti tamo gde im nije mesto, slika su nemara i javašluka u pojedinim opštinama. Računice kažu da je odnos novca koji treba uložiti u zaštitu i štete koja nakon poplava nastane uvek je jedan prema deset. Država i dalje u odbrani od poplava primenjuje isključivo taktiku gašenja požara. v.d. direktora JP Srbijavode Goran Puzović kaže da je situacija takva jer nema para.

- U 2012. godini imali smo 50 odsto manje sredstava nego u prethodnoj. Umesto 1,5 milijardi dinara, dobili smo nešto više od 600 miliona, a to je za 20 odsto manje od onoga što nam je potrebno za redovno održavanje vodotokova. Onda vam je jasno da nove nasipe i bedeme nismo mogli da pravimo - kaže Puzović.

Novinar i vojni analitičar Miroslav Lazanski uzdrmao je javnost u Srbiji autorskim tekstom u kojem je okrivio državu za propuste.

- Inženjeriju smo kao rod kopnene vojske sveli na minimum. Gde su nam inženjerijski lansirni mostovi, gde su nam pontonski, a gde bejli mostovi da odmah premostimo terene tamo gde se to odmah može? Zašto su nam kamioni-cisterne za vodu toliko stari? Zašto nemamo jedinice inženjerije za ovakve situacije? Ko je kriv što su svojevremeno poslušana naređenja iz inostranstva kako preurediti vojsku? Posebna je priča nabavka novih helikoptera, ovo što sada leti je nedovoljan broj i to se i sada pokazalo.

Premijer Aleksandar Vučić kaže da je šteta koju je Srbija pretrpela u poplavama prešla 0,64 odsto BDP, što je uslov za pomoć iz fonda EU, te da, prema trenutnim procenama, iznosi oko 174,5 miliona evra. Ugroženo je 39 opština gde živi oko milion ljudi.

Nastavak na Vesti-online.com...