Izvor: Politika, 28.Maj.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spisak stradalih u poplavama možda nije konačan
Kada se završi pretraga terena objaviće se konačan broj utopljenih i umrlih prirodnom smrću čija su tela pronađena
Ni deset dana posle najdramatičnijeg jutra u Obrenovcu kada je iznenadna nadošla bujica preplavila grad i, pretpostavlja se, prouzrokovala najviše smrtnih žrtava, u javnosti još nisu saopštena imena i godine postradalih. Ministar policije Nebojša Stefanović je još prošlog petka, na sednici Kriznog štaba, izjavio da su do tog dana na poplavljenom području >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cele Srbije pronađena 33 tela, od kojih je 13 preminulo od utapanja. Deo javnosti nije zadovoljan ovim uopštenim brojevima.
Dok je u Republici Srpskoj direktor policije Gojko Vasić još 19. maja objavio imena i godine starosti svih 17 stradalih, a većinom je bila reč o starijim osobama, u Srbiji to nije urađeno. Međutim, kako „Politika” saznaje u Vladi Srbije, jedini razlog da to do sada nije urađeno jeste zato što spisak nastradalih za sada nije konačan.
– Nema razloga da se to krije, niti ima razloga da se pravi bilo kakva mistifikacija. Svi ti ljudi su imali imena i prezimena, ali plašimo se da to nije definitivan spisak, pa ne želimo da ga objavimo danas, a da sutra dodajemo još neko ime. Neka naselja još nisu potpuno sanirana, u njima još ima vode ili šta ako se telo nađe u Dunavu? Kada sve ekspertize budu okončane, objavićemo konačan broj nastradalih, kako onih utopljenih tako i onih koji su umrli prirodnom smrću – rečeno nam je u Vladi Srbije.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, međutim, smatra da spisak nastradalih u ovom slučaju i ne treba objavljivati sa navođenjem imena i prezimena ovih lica.
– U formalno-pravnom smislu ne postoji ni obaveza, ni rok da država objavi spisak nastradalih, ali samo po sebi se podrazumeva da država svojim građanima duguje informaciju u vezi sa ovim događajima – kaže za „Politiku” Šabić. Podatke o broju nastradalih je važno objaviti, ali to ne mora nužno da podrazumeva i lične podatke. Za objavu podataka o bilo kojoj ličnosti, Šabić podseća da je potreban ili izričiti zakonski osnov koji u ovom slučaju ne postoji, ili pristanak lica koji za umrlo lice daju naslednici. Tog pristanka, dakle, nema i to pravi problem sa objavljivanjem.
– U čijem bi interesu bilo da zna da se, na primer, Petar Petrović iz Vranja utopio. Možda bi moglo da bude zanimljiv podatak da li je nastradali imao dve ili 82 godine, ali to nije podatak o ličnosti, nego se može navesti u opštim podacima, bez navođenja ličnih podataka. Svi statistički podaci koji govore o dimenzijama nesreće: broj nastradalih, preseljenih i evakuisanih treba da budu dostupni javnosti – stav je poverenika za informacije od javnog značaja.
Šabić podseća da se nekada podaci o ličnosti mogu objavljivati bez pristanka, onda kada je to u funkciji zaštite vitalnih interesa, života i zdravlja. Podatak da je neko dete samo ili da je starac sam, a preseljeni su, onda njihovo ime može da se objavi, jer će rodbina i prijatelji znati da su živi, mada se i tom prilikom mogu objavljivati samo nužni podaci. U tom slučaju ime i prezime, godina rođenja i mesto odakle je evakuisana osoba. To nepoznatima ne omogućava da identifikujemo ovu ličnost, ali je rođacima od velike koristi. Kod mrtvih osoba, ne može da se govori o zaštiti vitalnih interesa.
Šabić smatra i da podatke o nastradalima na nivou statističkih treba objaviti, bez obzira što spisak nije konačan.
--------------------------------------------------------------
Živković: Imena će se svakako pojaviti u javnosti
Predsednik Nove demokratske stranke Zoran Živković kaže da se ne može tražiti da u javnosti budu objavljena imena i godišta nastradalih u poplavljenim područjima, jer to zakonima nije dozvoljeno. „Nisu potrebni takvi spiskovi sa imenima, osim ako porodice nastradalih to ne žele, a oni to uvek mogu da objave pojedinačno ili udruženo. Mislim da će se to desiti. Sa druge strane ne razumem zašto se obdukcije nastradalih ne vrše u Institutu za sudsku medicinu, gde bi trebalo, nego u MUP-u Srbije”, kaže Živković. On smatra je umesto ovog pitanja mnogo važnije utvrditi da li je bilo propusta u sistemu javljanja, obaveštavanja i preduzimanja mera za zaštite od poplava i da li su ti propusti doveli do toga da su ljudi nastradali. „Tada porodice imaju pravo da traže naknadu štete, pošto tuže državu. Za sve građane Srbije najvažnije je da znaju i da li su organi lokalne uprave uradili ono što su morali”, dodaje Živković.
Olivera Popović
objavljeno: 28.05.2014.
