Izvor: Politika, 26.Maj.2014, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Spasioci MČS-a vratili se u Rusiju

Ruski specijalci su doživeli dramatične trenutke spasavajući iz poplava više od dve hiljade ljudi

Narod Srbije zahvalan je svima koji su pomogli, ali posebno ruskim spasiocima, jer ste bili prvi – poručio je na Aerodromu „Nikola Tesla” Goran Nikolić, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a. Specijalci iz Ministarstva za vanredne situacije Rusije (MČS RF), njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 79, predvođeni zamenikom ministra general-majorom Eduardom Čižikovim, odleteli su iz naše zemlje, posle tačno 11 dana provedenih u zoni poplava, klizišta i ruševina.

Ruski ambasador Aleksandar Čepurin rekao je da su se u velikoj nesreći istakle hiljade junaka koji su pomogli u spasavanju ljudi i da su među njima bili i ruski spasioci. Ispraćajući specijalce MČS-a, Čepurin je Čižikovu u znak zahvalnosti predao skulpturu Konstantina Velikog, zaštitnika Niša, grada u kome se nalazi Srpsko-ruski humanitarni centar – najvažnija karika u spasilačkom lancu.

– Nismo ni sumnjali da ste pravi profesionalci, a u to smo mogli da se uverimo kada smo slali kod vas naše spasilačke timove na obuku – poručio je Nikolić ruskim kolegama i dodao da se opravdanost humanitarnog centra u Nišu potvrdila kada je trebalo spasavati stotine ljudskih života.

Ruski specijalci bili su otvoreni za razgovor, ali priznaju da još nisu sumirali sve utiske, jer su mnogi od njih prošli pravu dramu spasavajući više od dve hiljade ljudi, dece, starih i nemoćnih. Andrej Sisojev, istakao je dobar odnos srpskog naroda i posebno činjenicu da su mnogi želeli da im lično zahvale i čestitaju na brzoj reakciji i pomoći.

Aleksandar Ziničenko bio je na najtežem mestu, u nagore vreme, u dramatičnoj obrenovačkoj noći. Ne žali se ni na šta, ali priznaje da je bilo naporno. Aleksandar je spasao više od 100 ljudi iz vode, sa krovova i visokih spratova. Nije, kaže, ni brojao, nije bilo vremena. Sve se odigravalo veoma brzo, a tu su najvažniji prisebnost i iskustvo u ovakvim situacijama.

Već u samom početku pocepala su im se dva čamca o oštre šiljke koje je voda sakrila, ali su ih brzo zalepili i nastavili rad, kaže Ziničenko. Sećanja na te dramatične trenutke, objašnjava, tek sada mu naviru, jer je stres počeo da popušta tek kada je nivo vode opao.

– Učestvovao sam u onom opasnom događaju ispod mosta u Obrenovcu, kada je kolega Valerij Loktijonov umalo poginuo. Ja sam bio u čamcu, na veslima. Naš motorni čamac bio je izbačen iz stroja, isečen, pa smo uzeli ono što smo imali na raspolaganju. U tom trenutku videli smo trojicu ljudi u vodi, prevrnuo se skuter sa meštaninom koji je spasavao dvojicu sugrađana. Svi su bili bez prsluka i počeli su da tonu. Naši momci brzo su skočili u vodu i izvukli ljude, ali nam je bujica dvojicu povukla pod most. To su bili užasni minuti, Velerija smo jedva izvukli – priča Aleksandar.

Pre nego što su se ruski spasioci uspeli uz merdevine i ušli u „iljušin 76 TD”, slikali su se sa srpsko-ruskom zastavom na kojoj je pisalo „Slava Rusiji”, poklon Srpskog sabora „Zavetnici”. Već kroz nekoliko minuta, tlo pod nogama je nakratko zadrhtalo i moćni „Nikolaj Kamanjin” se odlepio od beogradske piste. Kako je na oproštaju poručio general Čižikov, njihova želja je da se jednog dana ponovo vrate – ali da situacija ne bude vanredna.

B. Bilbija

objavljeno: 26.05.2014.

Nastavak na Politika...