Izvor: Politika, 25.Maj.2014, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga ciklona ne može da se predvidi do kraja
Vremenska prognoza se ostvarila, sem u Beogradu, Valjevu i Loznici, gde je „iskočila” iz najavljenog obima
„Prognoze vremena za prethodnu nedelju, kada je Srbiju zadesila poplava, bile su precizne”, kažu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu iz Beograda (RHMZ), naročito ako se uzme u obzir činjenica da se radi o ekstremnom događaju kojim su prevaziđeni dosadašnji istorijski maksimumi dnevne količine padavina, kao i vodostaji. Ilustracije radi, od 12. do 17. maja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabeležene su padavine koje su jednake tromesečnim količinama padavina na ovim područjima.
– U ranoj najavi RHMZ prognozirana je velika količina padavina za prošlu nedelju: utorak, sredu i četvrtak. U ponedeljak 12. maja nadležnima smo najavili da je reč o veoma opasnoj pojavi. Prognoza je bila da će u roku od 72 sata pasti 50–120 mm vode po metru kvadratnom u većem delu zemlje, i to se i ostvarilo. Međutim, u Beogradu, Valjevu i Loznici ovaj broj je „iskočio” iz najavljenog obima. Od 13. do 16. maja ujutro, u Beogradu je napadalo 190 mm vode, u Loznici 218, a u Valjevu 193 mm – kaže Goran Mihajlović iz Centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja RHMZ.
Obilne padavine u Srbiji, prema njegovim rečima, posledica su prisustva i razvoja prostranog ciklonskog polja niskog vazdušnog pritiska, sa centrom u oblasti Đenovskog zaliva.
– Ciklonsko polje sporo se premeštalo preko Apeninskog poluostrva i južnog Jadrana u područje centralnog Balkana i istoka Panonske nizije.
Tokom sporog premeštanja, ciklonska aktivnost se produbljavala uz razvijenost po svim visinama. Oblačni sistem u vezi s ovim ciklonom bio je visine do sedam kilometara, a horizontalna rasprostranjenost bila je iznad većeg dela Balkanskog poluostrva i srednje Evrope, što se veoma dobro vidi na satelitskim snimcima – kaže Mihajlović.
Pitanje koje najviše intrigira – da li je blagovremena vremenska prognoza mogla da predvidi razmere poplave ili je ovaj put sve bilo u Božjim rukama.
– Metodologija i način rada u našem zavodu ne razlikuje se u odnosu na razvijene zemlje, i u prilog tome govori činjenica da je Republički hidrometeorološki zavod od Svetske meteorološke organizacije iz Ženeve, tačnije njihove Direkcije za smanjenje rizika od katastrofa, dobio pohvalu za aktivnosti pre i u toku vanredne situacije – kaže Mihajlović.
Kako dodaje, osnov za hidrološke prognoze čine informacije o trenutnom stanju sliva i kvantitativne meteorološke prognoze, kao i poznavanje vlažnosti zemljišta, ispunjenosti vodom rečne mreže u slivu, prognoza količine padavina, i njihova raspodela u vremenu i prostoru.
– Koliko su ovi podaci dostupni i pouzdani, toliko su blagovremene hidrološke prognoze. Za Dunav dajemo prognozu za četiri dana, za Savu i Moravu za dva dana, a za male bujične reke možemo da najavljujemo dan ranije – ističe hidrolog Slavimir Stevanović iz RHMZ-a.
Njihov zavod je, kako naglašava, dao dovoljno elemenata za objavljivanje vanredne situacije, i to upozorenje su prosledili nadležnima u Republičkoj direkciji za vode i MUP-u Srbije.
– Kada bi ekstremne nepogode mogle da se predvide, ne bi se dešavale. Amerikanci najavljuju cunami, ali ne mogu da se odbrane od njegovog naleta. Postoje mesta koja su izgrađena tako da su u nepogodama skoro neodbranjiva – kaže Stevanović.
On dodaje da se regulacija bujičnih reka u Srbiji radi tamo gde su poplave u prethodnom periodu nanele velike štete naseljima kroz koja prolaze. Nažalost, regulacijom se, ističe, najčešće obuhvataju samo urbane zone čime se postiže lokalna zaštita, ali se zato znatno pogoršavaju uslovi na nebranjenim područjima.
„Kolubara je reka koja nema izrazito bujičan karakter, ali je pokazala da i nakon niza ozbiljnih i kvalitetno izvedenih regulacionih radova može da izazove ogromne probleme na nekom drugom delu toka” – navodi Slavimir Stevanović.
Ovaj hidrolog precizira da su padavine, zabeležene krajem aprila u Srbiji učinile slivove maksimalno zasićene vodom, ali naglašava da to nije presudno doprinelo ovoj ekstremnoj poplavi. Na pitanje da li su divlje deponije suzile tok vode u Obrenovcu, kako se spekuliše, odgovara da divlje deponije utiču na procese u rečnom koritu, ali je u slučaju poplave u Obrenovcu njihov doprinos bio zanemarljiv.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 25.05.2014.
Pogledaj vesti o: Poplave
