Izvor: RTS, 26.Sep.2014, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledi procena štete u istočnoj Srbiji
Oko 1.000 domaćinstava u istočnoj Srbiji čeka na pomoć države, kako bi mogli da krenu u obnovu nakon poplava. U Kancelariji za obnovu očekuju da isplata novčane pomoći počne u roku od mesec dana. U međuvremenu, u opštinama Majdanpek, Kladovo i Negotin, čiste domove i računaju štetu.
Maj u zapadnoj i centralnoj Srbiji preslikao se u septembru na istočni deo zemlje. U Boljetinu kod Majdanpeka čiste blato iz kuća i sabiraju šta je ostalo, a šta sve nedostaje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Ima ljudi koji su potopljeni, poplavljeni, treba im posteljina, ćebad, jastuci... Treba mnogo, ne znam ni šta sve - još nismo svesni ni šta smo sve imali. Tek kada se budemo spakovali videćemo gde je i šta je", rekla je Zorica Žurkić.
Žika Žurkić, šef mesne kancelarije Boljetin, rekao je da je potrebna bela tehnika i celokupno pokućstvo.
U Tekiji kod Kladova vojska čisti kuće zatrpane blatom. Voda i blato, prema prvim procenama, nanele su milijardu dinara štete u Kladovu i okolini.
Za obnovu i ovog dela Srbije biće novca - na Vladin račun od majskih poplava stiglo je ukupno 4,3 milijarde dinara, od čega su utrošene tri milijarde. Sada je sve u rukama opština, koje posle procene štete treba da izdaju rešenja.
"Para za pomoć ljudima na istoku ima, i tu ćemo gledati da pružimo pomoć što je moguće pre. Ono što je dobro u odnosu na pružanje pomoći pogođenima iz majskih poplava, možemo da krenemo neuporedivo brže, imamo zakon, pravila, ceo sistem je postavljen na noge i funkcioniše", rekao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu.
Za više od 90 odsto ugroženih domaćinstava, to jest 12.500 do sada je, kažu, uplaćena pomoć. U istočnoj Srbiji pomoć čeka manje od 1.000 domaćinstava.
U Vladi ponavljaju da će 200 kuća, koje su uništene u majskim poplavama, biti sagrađene do zime, uglavnom iz donacija. Ipak, nije sve što je obećano zaista i isplaćeno - od 26 miliona evra, Srbija čeka još 11 miliona.
Razmatra se da novčanu pomoć dobiju i podstanari, koji nisu imali to pravo.
Mogućnost zloupotrebe, kažu u Kancelariji, svedena je na minimum - na sajtu stoje podaci o imenima i novčanom iznosu, a policija na terenu proverava moguće mahinacije.
