Izvor: Politika, 13.Okt.2014, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačuvali glave, ali ne i imovinu
Novčana pomoć koju su dobile rudarske porodice iz Resavice, čije je domove uništilo klizište, nedovoljna da se ponovo skuće
Resavica – Stoletno stablo s korenom na kome je sasušeno blato usred dnevnog boravka, u kuhinji plafon koji je zdrobila breza, plišane igračke koje izviruju iz skorele jalovine, prevrnuti ormari, polomljene stolice, razbacani komadi nameštaja. Ovako danas izgleda zgrada u Ulici 7. jula u Resavici koju je klizište tokom majskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poplava potpuno uništilo. Tri stana pripadala su Ivanu Đorđeviću i njegovom tastu Jevremu Nediću, a četvrti Živoradu Đošiću. Kuća Dragana Glišića bukvalno je prepolovljena, a znatno je oštećen i dom Danice Paunović. Novčana pomoć koju su dobili na osnovu članova domaćinstava i procenjene vrednosti domova nije dovoljna da se ponovo skuće.
Ivan i Ana Đorđević sa dvogodišnjom Sarom, osmogodišnjom Katarinom i jedanaestogodišnjom Tamarom pet meseci posle klizišta žive u stanu koji su im ustupili prijatelji.
– Živeli smo u stanu od 110 kvadrata. Taman smo ga sredili. Kredit ću morati da vraćam još dve godine. Stan je procenjen na 5.700.000 dinara, a pošto opština nema placeve na kojima bi nam bile izgrađene kuće, od Republike smo dobili tri miliona dinara – navodi za „Politiku” Ivan, jamski električar u „Rembasu”, koji je dok je klizište odnosilo njegovu kuću pravio bedem na Savi kod Šapca.
Njegovom tastu Jevremu i tašti Zorici, čiji je stan procenjen na oko šest miliona dinara, srušen je dom u koji je ulagano četiri decenije. On smatra da nije korektno što komisija uopšte nije procenjivala vrednost stvari, kao da su, kako kaže, ležali na patosu.
– Šta da kupimo za 16.000 evra? Rešili smo da stanujemo privatno, jer nam se nije dopala solucija da idemo u starački dom. Najgore je kada izađeš na ulicu i postaneš prosjak. Juče su mi penzioneri kupili trenerku, jer nisam imao šta da obučem, pošto sam tog kobnog 17. maja iz stana istrčao u pižami – ogorčen je Jevrem, koji je bio šef knjigovodstva u „Rembasu”, a potom 23 godine proveo na privremenom radu u Austriji.
On dodaje da je sreća da je čuo kako se drveće lomi i čupa iz korena. Imali su samo 15 minuta pre nego što je naišao talas visok dva metra. U njegovom stanu voda je bila do plafona.
Kuća Danice Paunović od oko 60 kvadrata procenjena je na 530.000 dinara, a ona je dobila 120.000. To joj nije bilo dovoljno ni da zameni stolariju na kući, već se zadužila još 200 evra. Pozajmila je i čekove od prijateljice da bi mogla da kupi kućne aparate, a sada se plaši kako će za njihovo pokriće izdvajati po 5.000 dinara mesečno. Njena porodična penzija, koju je nasledila od pokojnog supruga Sime, rudara „Rembasa”, iznosi samo 20.000 dinara.
– Za lekove mi treba 2.500 dinara, a kada idem na kontrolu u Beograd, ne smem ni da računam. Neka je živa glava. Valjda ću nekako da vratim dugove –kaže baka Danica čiji se tepisi i nameštaj suše na miholjskom suncu.
----------------------------------
Oglušili se na upozorenja
Meštani Resavice smatraju da je katastrofa mogla da bude sprečena, ali nadležni nisu reagovali na vreme.
– Moj sin Slobodan, rudar u penziji, i komšija svakodnevno su zvali rudnik, jer su videli šta će da se dogodi. Upozoravali su da su začepljeni propusti ispod puta kojim se ide do mesta na kome se odlaže jalovina sa separacije. Pošto voda nije imala kuda da odlazi, napravilo se duboko jezero. Kada se jalovina „otkinula”, nataložena voda je jurnula ka naselju, a mi smo jedva izvukli žive glave – kaže Danica Paunović i tvrdi da propusti nisu čišćeni petnaestak godina, a da se nekada to radilo dva puta godišnje.
Kako je njen sin Slobodan rekao, nedostajalo je 15 centimetara da se voda iz „jezera” izlije na asfalt, a nadležni u rudniku su odgovorili da ne brinu i da je „sve pod kontrolom”.
Z. Gligorijević
objavljeno: 14.10.2014.
