Izvor: B92, 13.Avg.2012, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD i Rusija diktiraju cenu hleba

Beograd -- Oštra zima i suša u Evropi, odavno nezapamćena suša u SAD, poplave i suša u Rusiji odgovorni su što pad cene hrane ove godine neće biti nastavljen, piše Danas.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO koncem prošle nedelje je saopštila da su, posle tri meseca pada, cene hrane na svetskom tržištu u julu porasle za 6 odsto i da se taj rast posebno ima zahvaliti ceni žitarica i šećera.

Da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ipak umiri svetsku javnost, i inače pogođenu već predugo trajućom svetskom ekonomskom krizom, FAO je podsetio da su cene hrane još ispod rekordnog nivoa iz februara 2011. godine, dok je FAO indeks za žitarice doduše takođe u julu porastao za 38 odsto, ali je još za 14 poena ispod rekordnog nivoa iz aprila 2008. godine, piše Danas.

Mesta za paniku nema, ali bi pogrešni odgovori na postojeću situaciju mogli da prouzrokuju još jednu krizu, poručuje FAO. Za rast cena žitarica neposredno je odgovorna desetkovana proizvodnja kukuruza u SAD i pšenice u Rusiji. Prognoze za te dve kulture u te dve velike države neprekidno se smanjuju. Zato je cena kukuruza u julu porasla za 23 odsto, a cena pšenice za 19 odsto.

Svi su ključni svetski mediji ovih dana preneli poziv Ujedinjenih nacija Vladi Sjedinjenih Američkih Država da privremeno ukine podsticaje za proizvodnju biogoriva etanola na koji se troši oko 40 odsto američke proizvodnje kukuruza kako bi se svetskom tržištu žitarica, piše u komentaru za Fajnenšel Tajms direktor FAO Žoze Grazijano da Silva, obezbedio predah. Jer, situacija sa cenom pšenice ne bi bila tako upozoravajuća da tu cenu za sobom ne vuče rastuća cena kukuruza. Iako je sličnim zahtevima pritisnuta i sa domaćeg terena, pa i od predstavnika najviših američkih zakonodavnih tela, Vlada SAD uverava da mere koje se od nje traže ne bi dale velike rezultate nego bi još izazvale ekološke troškove i podigle cenu nafte na svetskom tržištu.

SAD obezbeđuju oko 40 odsto svetskih potreba za kukuruzom i petinu potreba za pšenicom. Ta je država ove godine žrtva najveće suše zabeležene u poslednjih pola veka, dok tako sušan juli kakav je bio ovogodišnji nije imala za poslednjih 117 godina. Od 50 američkih saveznih država, 20 su proglašene oblastima pogođenim katastrofom.

Moskva: Rast cene hleba od 5 do 10 odsto

Predsednik Ruskog saveza za žito Arkadij Zločevski izjavio je za ruske medije da bi hleb u Rusiji na jesen mogao da poskupi za 5 do 10 odsto.

Današnja srednja cena 1 kilograma hleba iznosi 33-34 rublje, a u vreme 2007-2008. kad je takođe rasla cena pšenice, kilogram hleba je koštao 26 rubalja“, rekao je Zločevski.

Ekonomski analitičar Andrej Sizov složio se sa argumentacijom Zločevskog: „Ako ove godine idemo imali opštu inflaciju od 5-6 odsto, cene hleba će porasti za 10 odsto, sledeći proizvođačku logiku“.

Prema poslednjim prognozama, rod žitarica će biti smanjen i u Evropi u kojoj je naročito sušom pogođena Španija, pa će taj rod iznositi oko 276 miliona tona ili za bar sedam miliona manje nego prošle godine. Zato je strah da bi uobičajeni ruski izvoz pšenice ove godine mogao da izostane opravdano veliki. Rusija je prošle godine proizvela 94,2 miliona tona žitarica i izvezla 27,15 miliona tona. Pošto je 12 odsto žitaricama zasejanih površina ove godine propalo, prema poslednjim prognozama, Rusija će ove godine imati oko 72-75 miliona tona žitarica (od toga oko 40-42 miliona tona pšenice), a za izvoz samo 12 miliona tona. Ruski stručnjaci za tržište žitarica, koje citira Berzanski lider na ruskom jeziku, veruju da je embargo na njihov izvoz, kakav je Rusija zavela takođe katastrofalne 2010. godine, verovatan, ali da se neće dogoditi pre nego što obim tog izvoza ne dostigne 10 miliona tona. Dosad je izvezeno 2,5 miliona tona. Dakle, embargo se ne može očekivati u mesecima koji neposredno dolaze.

Beč: Špekulacije cenama hrane nedopustive

Rukovodilac Udruženja za životne namirnice u Beču Rajnhard Kajnc, inače i sam pekar, kritikovao je „špekulacije sa cenom žitarica, osnovne sirovine za proizvodnju životnih namirnica“.

„Špekulacije s cenom nafte mogu i da razumem, ali špekulacije jednom životnom namirnicom, to ne razumem. Živimo gotovo sa dnevnim promenama cene, koje se ne razvijaju linearno nego u ogromnim skokovima“, rekao je Kajnc za austrijske medije i dodao da će najdalje od 1. septembra pekari brašno nabavljati po ceni od oko 50 centi za kilogram.

On je potvrdio da se i u Austriji rast cena žitarica na svetskom tržištu prati sa zabrinutošću, ali je podvukao da se procenat tog rasta ne može direktno preslikati na cenu hleba.

„Kod pekara troškovi radne snage čine 44 odsto cene, brašno 32 odsto, ostalo su drugi troškovi. Tako da se ne može očekivati da cena hleba raste u istom procentu u kome raste cena brašna“, rekao je Kajnc i dodao „Nadam se nekom obliku regulacije“.

Nastavak na B92...