Izvor: B92, 18.Avg.2010, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rzav i dalje bez mosta
Meštani tri užička sela muče se bez mosta koji je Rzav odneo prošle godine u poplavi, a opštinski funkcioneri umesto pomoći šalju prazna obećanja
Izvor: Politika
Odavde desetak kilometara uzvodno i nizvodno na Rzavu nema nijednog mosta osim ovog, koji, kao što vidite, više nije most. Odnela ga je ona poplava još u novembru prošle godine, ostala samo dva betonska stuba. Od tada mučimo se i dovijamo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako znamo, jer su mnogima kuće s jedne, a imanja s druge strane Rzava. Gazimo reku kad je manja, ili sajlama preko vode prebacujemo kakav tovar. Ponekad i brvno postavimo, ali ga i slabija bujica odnese.
Ovako su nam se jadali meštani tri sela oko Rzava, tamo gde se graniče opštine Užice i Arilje. To su sela Ravni, sa užičke, i Kruščica i Severovo, sa ariljske strane, gde živi više desetina domaćinstava: porodice Ojdanić, Nešović, Draškić, Paunović, Maslar i druge. Drveni most ojačan gvožđem, koji su, kažu, sami sedamdesetih godina pravili, spajao je dve opštine i bio im jedina putna veza. Preko njega se moglo i traktorima, vozilima, kolski put pružao se s obe njegove strane.
A onda se u noći između 5. i 6. novembra dogodio onaj veliki povodanj koji je najviše štete doneo Užicu i selima oko Đetinje, ali ni ove brdske krajeve nije poštedeo. Rzav je tada pustošio i nosio sve pred sobom, pa i ovaj most kod Ojdanića kuća. I dok se u gradu, gde je više stanovnika, takve stvari uglavnom brzo saniraju i veza odsečenih područja uspostavlja, ovde nije bilo tako.
– Ubrzo posle ove nevolje predstavnici mesne zajednice Ravni dostavili su užičkoj gradskoj upravi odštetni zahtev u kome su tražili da se proceni i sanira šteta, most popravi. Prolazili su meseci, nadležni u Užicu ništa nisu preduzimali niti ovde dolazili da vide šta se dogodilo. Pošto je reč o graničnom prostoru dve lokalne samouprave, o ovome je obaveštena i opština Arilje, čiji su predstavnici bili ažurniji. Na teren je izašla i predsednica ariljske opštine Mirjana Avakumović sa saradnicima. Obećali su pomoć da se most popravi, naravno uz uslov da i Užice obezbedi deo sredstava, pa uložili novac u nasipanje kolskog puta do mosta sa ariljske strane. Nedavno sam ponovo razgovarao s nadležnima u užičkoj gradskoj upravi, ali sam opet dobio samo obećanja. Tako i posle 10 meseci od poplave most na Rzavu čeka obnovu – priča za naš list meštanin Milan Nešović, kome se zasadi malina nalaze sa ariljske strane Rzava, pa kad sada iz Užica, gde radi, krene na ta svoja imanja treba da obilazno putuje 65 kilometara, dok je ranije, koristeći most, stizao prelazeći 25 kilometara.
U ovim selima pominju nevolje Vuka Maslara, kome je kuća na jednoj, u Kruščici, a štala puna stoke u području Ravni, na drugoj obali Rzava. Kad je most srušen, ostao je bez prelaza, pa molio komšije na drugoj obali da mu stoku hrane i poje, da ne ugine. Tako se dovijao dok voda nije postala manja, pa nju sada u čizmama gazi ili preko kakvog brvna prelazi. Mučili su se letos i malinari iz ovih sela, na sajle razvučene preko Rzava kačili korpe s malinama i prenosili ih na drugu obalu.
– Ljudi iz ovih sela neće doći pred gradsku kuću da mitinguju kako bi svoju nevolju rešili, ali smatramo da je red da nas se nadležni konačno sete, jer su prošla vremena kad smo mogli sami da sagradimo most – kaže na kraju Milan Nešović.
Branko Pejović
