Izvor: Blic, 28.Sep.2014, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruševine od života
Mrtvi u poplavama u istočnoj Srbiji brojali bi se stotinama, samo da je bujica naišla preko noći! Ovo je mišljenje svih onih koji su osetili snagu poplave, a sada pokušavaju da nastave život.
Više od deset dana prošlo je od katastrofe koja je pogodila naselja u podnožju planine Miroč, a stanovnici Boljetina, Tekije, Grabovice, Velike Kamenice i Podvrške još su u šoku. Spasioci uklanjaju blato, kamenje i debla kojima su planinski potoci zatrpali ulice i čitava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sela, ali se vreme ponovnog normalnog života ne nazire.
- Petsto vojnika angažovano je u opštinama Kladovo i Majdanpek - kaže za “Blic” zamenik komandanta Kopnene vojske general Milosav Simović, komandant Kriznog štaba.
- Građevinskim mašinama, gde je moguće, i ručno uklanjamo nanose i raspodeljujemo pomoć. Ako nas vreme posluži, do 1. oktobra grubo čišćenje biće završeno.
Velike pumpe neophodne
Selo Grabovica našlo se u jezeru nastalom između nasipa prema Dunavu i planine. Od pravog dana poplave pumpe crpu vodu, i za deset dana nivo jezera spušten je pola metra. Za ostatak će biti potrebno još najmanje dvadesetak dana. Problem je što velikih pumpi nema dovoljno - gotovo sve raspoložive rade na isušivanju Kolubare.
General ističe da su na istom zadatku i Crveni krst, Sektor za vanredne situacije MUP, EDB... i mnoge druge organizacije. U Tekiji, koju su bujice zatrpale slojem mulja debelim metar i po, vojnici i meštani zajedno su, poput arheologa, otkopavali kuće. Priče unesrećenih liče jedna na drugu: poplavni talas sve je iznenadio, spasli su se begom...
- Ćerka, žena i ja bežali smo autom, a kamenje koje je valjala voda sve vreme je udaralo u zadnji kraj vozila - priča Velja Radić, dok vojnici u kamion tovare blato iz njegovog dvorišta.
U huci teških buldožera koji su se probijali nekadašnjom glavnom ulicom, nestvarno je delovao mir s kojim je Desanka Bolbotinović četkicom i drškom viljuške čistila prozorski okvir na spratu, dok su vojnici otkopavali prizemlje njene kuće. Ali taj je mir bio samo privid - plač je provalio iz nje kad smo joj se obratili! Jecajući, ispričala je kako je dvoje unučadi kroz prozor dodavala susedu, da ih odnese na sigurno, i kako je dva puta upadala u mulj do grla vraćajući se da deci donese suvu odeću.
- Samo mi je važno da smo svi živi - pokušavala je da se pribere, stružući nekakvu mrlju sa stakla.
Dve su osobe nastradale u poplavama, a tri se smatraju nestalima. Među ovima je i muškarac star 62 godine iz Velike Kamenice.
- Izbegao je na vreme. Ali se vraćao da istera stoku; drugi put da iznese kokoške; pa treći, da spase zečeve... Od tada ga nema - kaže Jordan Margitanović, predsednik MZ. Meštani i spasioci su za njegovim telom tragali kilometrima nizvodno, ali ga nisu našli.
I u Kamenici, i u Tekiji, i u Boljetinu, čvrsto su uvereni da je razaranju znatno doprinelo ponašanje uprave Nacionalnog parka “Đerdap”. Iznad svih ovih mesta, naime, potoci narasli od kiše prvo su navaljali oborena stabla, i tako stvorili brane: voda se skupljala iza njih, a kad ih je, posle izvesnog vremena provalila, bujice su dobijale snagu, a stabla rušila su sve pred sobom.
- Nacionalni park godina unazad odbija da meštanima uz nadoknadu ustupi stabla koja su popadala ili ona koja nije prodao. Ležala su po Miroču - ogorčeni su.
I mi smo u nanosima i u Kamenici i u Boljetinu videli bukve isečene testerom...
U Boljetinu je bujica srušila četiri mosta preko rečice koja sada, kad se vratila u korito, izgleda više nego bezazleno. Samo tragovi blata na kućama, viši od linije koja razdvaja prizemlja od sprata, svedoče o njenoj snazi. Poplavni talas ulazio je kroz vrata garaža, a izlazio kroz naspramni zid, valjajući automobile koji i sada, zgužvani kao da su od hartije, stoje u blatu.
A nekim čudom, dva mrtvačka sanduka koja je Dragoljub Grujić pod nadstrešnicom pored reke čuvao za suprugu i za sebe, kad im dođe vreme da umiru - ostala su netaknuta!
Pogledaj vesti o: Poplave
