Izvor: RTS, 30.Jan.2019, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizik od bujica zbog topljenja snega
Dekan Šumarskog fakulteta sa Katedre za bujice i eroziju Ratko Ristić rekao je za RTS da su vodostaji prvog reda pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su rizičniji mali tokovi, čije je održavanje pod nadležnosti lokalnih samouprava.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Ristić je rekao da je prevencija ključna za odbranu od poplava. Prema njegovim rečima, imamo ogromne količine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << snega, i može se očekivati povećanje vodostaja.
"Lokalne samouprave treba da imaju spremne planove za odbranu od poplave. Imamo rečne slivove koji su puni đubreta, koje veća voda pokrene do prvog suženja i tada dolazi do problema i izlivanja reka", naveo je dekan Šumarskog fakulteta i dodao da je problem i veliki broj bespravno izgrađenih objekata.
Erozivnim tlom je pokriveno 75 odsto teritorije Srbije, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količinu i vode i mulja.
Ristić kaže da ne postoji pravilnost kad se javljaju poplave i gde će se one javiti. Kako napominje, bujica imamo svake godine, obično se javljaju u slivovima koji imaju obešumljeni prostor. Do sada je u bujicama izgubljeno 33 života, a materijalna šteta je oko 10 milijardi evra.
Budžetom iz 2018. godine planirano je 2,3 milijarde dinara za upravljanje vodama, oko 90 procenata je namenjeno zaštiti od poplava.
Ristić kaže da ta cifra nije mala, ali da nije dovoljna. "Srbiji treba 900 miliona evra da se investira i svake godine 90 miliona evra, da bi imali sigurnost", kaže profesor Ristić.
Posledica 20 godina neulaganja
Ratko Ristić ističe da je Srbija 2014. godine shvatili šta znači biti spreman za poplave ili ne.
"Sve je to posledica 20 godina neulaganja. Od tada je mnogo urađeno, ali smo doveli sistem samo u optimalno stanje. Imamo veliki broj objekata koji se ne održavaju. Neophodno je ulagati veća sredstva", naveo je Ristić.
Kako dodaje, lokalne samouprave nisu sposobne da se same suoče sa problemima, potrebna im je pomoć od republičkih institucija. "Održavanje objekata i izgradnja objekata mora da bude pod ingerencijom Republike. Jer kad se nešto desi – republika pomaže", kaže Ristić.
Naveo je da Srbija ima 1.000 kilometara obešumljenog prostora, i da su to prostori gde će se javiti poplave.
"Potrebno je da imamo daleko odgovorniji odnos prema šumama. Plan je da sa 30 posto šumovitosti, povećamo na 42. Celo društvo mora da podrži takvu aktivnost", rekao je Ristić.
Sistem za odbranu od poplava Srbije sastoji se od 2.500 kilometara zaštitnih nasipa, 3.500 kilometara kanala, 42 visoke brane i akumulacije, 65 crpnih stanica i mnogo drugih objekata.
Kad sneg počne da se topi, počinje opasnost od poplava
Izvor: B92, 30.Jan.2019
Beograd -- Dekan Šumarskog fakulteta sa Katedre za bujice i eroziju Ratko Ristić rekao je da se može očekivati povećanje vodostaja reka kada sneg počne da se topi...Prema njegovim rečima, vodostaji prvog reda su pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su rizičniji mali tokovi,...
