Izvor: RTS, 04.Jun.2016, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Region udruženo protiv smeća u Savi
Poplave pre dve godine pokazale su koliko su zemlje regiona, posebno u slivu reke Save, upućene jedna na drugu i kada je reč o zaštiti od poplava i očuvanje životne sredine. Predstavnici Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije potpisali su Deklaraciju o saradnji u zaštiti reke Save kojom se definišu ključna pitanja u vezi sa upravljanjem poplavama u slivu, razmenom informacija i obnovom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U slivu najveće pritoke Dunava je više zaštićenih parkova prirode. Za razliku od većine evropskih reka u kojima se ne može videti flaša, u Savi i na njenoj obali se pored retkih vrsta biljaka i ptica može videti mnogo više vrsta smeća.
"Lako je reći primenite kazne, lako je, ali nije uvek lako sprovesti s obzirom na to da mi nemamo inspektora ne znam koliko. Da li je svaka boca u Savi iz Srbije ili je možda stigla sa nekog drugog područja nije važno. Važno je da nje nema i da ih bude što manje", naglašava Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
Posle raspada zajedničke države pokazalo se da o Savi koja povezuje tri glavna grada, mora zajednički da se brine.
Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan je 2002. godine. Na snagu je stupio 2014. Strateški cilj je prekogranična saradnja radi obezbeđenja održivog razvoja u slivu reke Save.
Posledice poplava su bile veće zbog otpada iz pritoka. Uklanjanje deponija i izgradnja postrojenja za preradu vode je i jedna od najvećih obaveza u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
"U BiH se završava osam projekata na izgradnji postrojenja za tretiranje, odnosno prečišćavanje otpadnih voda. Ti projekti su u samoj završnici, a to je u najvećim sredinama", kaže Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.
U Hrvatskoj se prečišćava 46 odsto otpadnih voda.
"Možemo reći da su svi veliki gradovi pokriveni određenim stepenom prečišćavanja voda", ističe Elizabeta Kos, pomoćnica ministra poljoprivrede u Hrvatskoj.
Zemlje u slivu Save su se obavezale da razmenjuju podatke i da zajednički izrade Plan upravljanja rizikom od poplava.
"Ono što planiramo na Savi je razvoj kvaliteta života uz Savu i na Savi, Beograd pije savsku vodu, zar ne? I ne samo za piće, nego i sve što treba za razvoj", kaže Mitja Bricalj, predsedavajući Savske komisije.
Srbiji će za prečišćavanje otpadnih voda biti potrebno pet milijardi evra.
