Izvor: Politika, 24.Jun.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans budžeta krajem leta
Poplave odložile mere, ali ciljevi ostaju isti – fiskalna konsolidacija, finansijska disciplina i red u javnim preduzećima
Rebalans budžeta biće usvojen tokom avgusta ili sredinom septembra, a na jesen će biti potpisan trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF-om, izjavio je juče ministar finansija Lazar Krstić. U obraćanju učesnicima drugog dana 14. Ekonomskog samita, Krstić je rekao da će rebalansu prethoditi završetak procena štete od poplava, sagledavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posledica na budžet i odluka donatorske konferencije, zakazane za 16. jul u Briselu. O visini štete razgovara se i sa Svetskom bankom i Evropskom unijom, a posledice po budžet Ministarstvo finansija razmatra s Međunarodnim monetarnim fondom.
Iako su poplave odložile mere za uravnotežavanje državnih finansija, Krstić je naglasio da ciljevi ostaju isti – fiskalna konsolidacija, finansijska disciplina i politička odgovornost da se uvede red u javnim preduzećima.
– Niko ne dovodi u pitanje uštedu od 1,5 milijardi evra u naredne tri godine – rekao je Krstić. – To je uslov fiskalne stabilnosti, ali i privrednog rasta. Fiskalna konsolidacija nije dovoljna, ali ona je uslov za rast zaposlenosti kroz tri-četiri godine.
Prema Krstićevim rečima, u Ministarstvu finansija procenjuju da će, u najboljem slučaju, ovogodišnji BDP biti na prošlogodišnjem nivou, ali je moguć i pad od 0,5 odsto. I ove godine mnogo će zavisiti od poljoprivrede, ali i od toga koliko će nam svet pomoći da ublažimo posledice poplava.
– Umesto da na jesen izvozimo struju, mi ćemo je uvoziti – ukazao je Krstić. – Ako površinski kop „Tamnava” ne bude osposobljen do početka grejne sezone, u kombinaciji s eventualnom gasnom krizom, uobičajeni uvoz struje biće još veći.
Privatizacija mora da se okonča da bi se smanjila rashodna strana državnog budžeta, rekao je Krstić, ali i da se uvede red u velikim javnim preduzećima. Njihove usluge ne mogu biti jeftine za sve, već samo za one koji ne mogu da ih plaćaju. Za njihovo poslovanje bili bi lekoviti većinski ili manjinski partneri u upravljanju, smatra on, što važi i za preostale državne banke.
Na subvencije mogu da računaju samo „Železnice Srbije”, jer ni nemačke železnice ne posluju bez gubitaka.
– Ali, ako se iz budžeta daje novac poreskih obveznika za tu firmu, ne sme da se desi da u njoj bude iživljavanja menadžmenta, niti da zaposleni u takvim firmama imaju beneficije koje drugi radnici nemaju – rekao je Krstić.
Država treba da doprinese ekonomskom rastu finansirajući kapitalne infrastrukturne projekte, ali pod uslovom da se sastavi lista prioriteta.
– Ne sme da se desi da mnogo počnemo, a da malo završimo – smatra Krstić. – Moramo da odredimo prioritete, a da svima onima koji u međuvremenu budu dolazili sa sjajnim idejama kažemo da sada nije trenutak. Prvo treba započeto da se završi.
Na opasku da će eventualno smanjivanje državnih plata i penzija oboriti tražnju, a s tim i priliv u državnu kasu, Krstić je kazao da, ako ne bude tih teških mera, sledi bankrot.
Krstić je najavio i oštru borbu protiv sive ekonomije. Država će se ponašati razumno, neće blokirati firme ako kasne s uplatom poreza jedan dan.
– Ali, ako neke kategorije, poput advokata, imaju niže poreske osnovice u odnosu na kamenoresce, to moramo da promenimo, kako bismo imali obraza da kažemo da nemaju povlastice oni koji imaju veću političku moć – rekao je ministar.
A. Mikavica
objavljeno: 25.06.2014
