Izvor: BKTV News, 04.Avg.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvih 100 dana
Prvo prolazno vreme u mandatu nove Vlade Srbije prošlo je sa mnogo više iskušenja nego što je to iko mogao da očekuje. Naime, na samom početku svog mandata nova Vlada Srbije suočila se sa ,,stogodišnjim poplavama“, koje su praktično i obeležili uvodni period mandata.
Kao da je početak korenitih reformi bio mali zalogaj za početak. Prirodna katastrofa ozbiljno je uzdrmala našu zemlju, a i kako ne bi, kakve su >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << poplave bile i kakva su razaranja donele sa sobom. Vlada je spasavala ono što se spasti moglo, i ne može se sporiti trud i zalaganje vlasti na zbrinjavanju nastradalih, saniranju posledica, i prikupljanju pomoći, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Proces obnove postradalih područja će sigurno biti jedno od ključnih obeležja celokupnog mandata ove Vlade. Ipak mora se istaći činjenica da je Vlada Srbije, u saradnji sa drugim institucijama države, uspela da ostvari veoma značajnu diplomatsku aktivnost (u koju je bio uključen i predsednik Srbije Tomislav Nikolić) na animiranju medjunarodne javnosti i lobiranju medjunarodnih institucija i država, što je rezultiralo i održavanjem Medjunarodne donatorske konferencije za obnovu šteta od poplava koja je održana u Briselu i na kojoj je prikupljeno oko 995 miliona evra pomoći, od čega 105 miliona evra bespovratnih sredstava, dok su ostatak krediti pod povoljnim uslovima i prenamena već odobrenih kreditnih sredstava. Srbija je uspela da izdejstvuje i da se uključi i dobijanje sredstava od Fonda solidarnosti EU, i to u statusu države članice, pa se i po tom osnovu može očekivati dodatnih 40-50 miliona evra pomoći. A šteta je ogromna – prema zvaničnim procenama preko 1,5 milijardi evra. O recesiji u koju nas šteta od poplava gura da i ne govorimo.
I pored velikog i vanrednog posla – borbe protiv posledica poplava, Vlada Srbije je morala i značajan deo posla da posveti početku ozbiljnog reformskog procesa. Jer Srbija nema vremena za čekanje – visok budžetski deficit od preko 8 odsto BDP-a (odnosno oko 2,6 milijardi evra), javni dug koji je premašio 21 milijardu evra, ogromni gubici javnih preduzeća, velika nezaposlenost… I pored svih vanrednih okolnosti Vlada premijera Vučića uglavnom je ispoštovala planiranu dinamiku reformskih poteza u prvih 100 dana.
Usvojene su izmene Zakona o radu, koji je označen kao ključni reformski zakon, a usvojene su i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su označile i početak preko potrebne penzione reforme, jer jednostavno sadašnji sistem finansiranja penzija, koji se zasniva na dotacijama iz budžeta, dugoročno nije održiv. Naravno, kao i odnos radnika i penzionera od skoro jedan prema jedan. Postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju za žene, destimulisanje prevremenog odlaska u penziju su mere reforme koje je javnost prihvatila bez naročitog nezadovoljstva, a negativna reakcija interesnih grupa na predloge reformskih zakona se očekivala, posebno sindikata koji su protestvovali protiv izmena Zakona o radu, iako taj pritisak nije bio ,,neizdrživ,, za Vladu.
Usvojen je i paket medijskih zakona, koji je uskladjen sa evropskim zakonodavstvom, ali i izmene Zakona o privatizaciji i stečaju, koje treba da omoguće da se u kratkom roku reši status preduzeća u restrukturisanju, ali i preostalih preduzeća koja nisu privatizovana. Na taj način će biti i smanjene odnosno ukinute subvencije koje se iz budžeta izdvajaju za ova preduzeća. Veoma je važna činjenica da je Vlada otpočela i proces reformi javnih preduzeća, pre svega kroz reformu menadžmenta tih firmi, što bi trebalo da dovede do efikasnijeg upravljanja, a samim tim i smanjenja gubitaka koja ta preduzeća kumuliranju. Da podsetimo, samo prošle godine, javna preduzeća su ostvarila gubitak od preko 50 milijardi dinara, što je dvostruko više od gubitaka ostatka privrede. Interesantna je ideja da se u upravljanje javnim preduzećima uključe kadrovi koji su ranije imali uspeha na takvim pozicijama, bez obzira na partijsku pripadnost, ili pak poznati privatni biznismeni. Vreme će pokazati kakve će oni rezultate uspeti da postignu u upravljanju velikim javnim preduzećima i hoće li oni uspeti da pronadju pravi model upravljanja za te firme.
Velika iskušenja očekuju Vladu Srbije u procesu fiskalne konsolidacije, jer je potrebno smanjivati budžetski deficit koji će u ovoj godini iznositi, prema procenama rekordnih 8,3 odsto BDP-a, što je jednostavno neodrživo. Srbija mora naći način da smanjuje troškove budžeta, obzirom da ćemo narednih godina morati da se zadužujemo i do 5 milijardi evra godišnje da bi pokrili deficit i otplatili rate javnog duga i da bi izbegli „grčki scenario“. I zato se dugo vaga odluka da li će i u kom procentu doći do smanjenja plata i penzija, obzirom na socijalnu osetljivost jedne takve mere. Težak proces fiskalne konsolidacije nije uspeo da iznese do kraja ministar finansija Lazar Krstić, koji je podneo ostavku. Novog ministra Dušana Vujovića očekuju velika iskušenja, pre svega u koncipiranju rebalansa budžeta, koji je i osnova za pregovore sa MMF-om i zaključivanje novog aranžmana sa tom finansijskom institucijom.
Pozitivno je što se intenzivno radi na pronalaženju strateških partnera za velike gubitaše u restrukturiranju, poput Železare u Smederevu, FAP-a, Petrohemije, i što postoji nada da će te firme preživeti sa novim vlasnicima i poslovati bez gubitaka i bez troška za budžet Srbije. Samo da potsetimo, subvencije iz budžeta za preduzeća u restrukturiranju i javna preduzeća iznosila su oko 800 miliona evra godišnje.
Prvu fazu mandata nove Vlade Srbije obeležio je i „Beograd na vodi“ – veliki investicioni projekat u Beogradu, koji će svoje obrise dobijati u godinama koje slede. Investicija vredna, prema najavama, više od 3 milijarde evra, trebalo bi da transformiše Beograd u investicioni centar jugoistočne Evrope, što on po svojoj poziciji i potencijalima i zaslužuje. Takvih i sličnih investicija će nam trebati više, ukoliko želimo da obezbedimo uslove za održivi privredni razvoj zemlje.
Treba istaći da je u spoljnopolitičkom segmentu, premijer Vučić uspeo da ostvari zaista značajne rezultate i da značajno popravi medjunarodnu poziciju Srbije. Pre svega unapredjeni su odnosi sa najmoćnijom zemljom EU – Nemačkom, što je manifestovano i zvaničnom posetom premijera Vučića Berlinu i uspešnim sastankom sa kancelarkom Angelom Merkel. I poseta Parizu i razgovori sa francuskim premijerom Valsom ojačali su i unapredili odnose sa Francuskom. Srbija je u diplomatskom smislu promenila svoj pristup i ponovo postala zemlja kojoj se veruje i koja sprovodi ono što obeća i dogovori – što se videlo i u slučaju Briselskog sporazuma sa Prištinom, što je posebno pozitivno ocenjeno u EU. Kao rezultanta ove diplomatske aktivnosti Srbija je otpočela proces pregovaranja o članstvu u EU, a očekuje se otvaranje prvih od 35 poglavlja u pregovorima.
Sa druge strane, poseta premijera Vučića Moskvi donela je potpisivanje povoljnog ugovora o Južnom toku, i otvaranje novih mogućnosti za širenje poslovne saradnje. Na taj način definisana je spoljnopolitička pozicija Srbije – EU je opredeljenje, ali uz dobre odnose sa Rusijom. Ta pozicija je na žalost ugrožena u poslednje vreme, ne našom krivicom, zbog krize u Ukrajini i sankcija SAD i EU prema Rusiji. EU traži da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa Unijom, a Srbija ne želi da ugrozi svoje ekonomske odnose sa Rusijom. I to pitanje će očigledno biti jedno od velikih iskušenja naše spoljne politike u narednom periodu, posebno što Srbiji predstoji i mandat predsedavajućeg u OEBS-u.
Osim spoljnopolitičkih iskušenja, i naravno obnove područja pogodjenih katastrofalnom poplavom, Vladu Srbije u narednom periodu očekuju velika iskušenja na ekonomskom planu, pre svega u segmentu sprovodjenja reformi – stroge fiskalne konsolidacije, operacionalizacije reformskih zakona, rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju, reforme javnih preduzeća, privlačenja novih investicija…… A pri tome je potrebno voditi računa o i socijalnoj komponenti i socijalnoj održivosti pojedinih reformskih mera. Sigurno je da efekti pojedinih mera neće biti baš popularni za Vladu Srbije, ali je činjenica da je ova izvršna vlast prinudjena da radi i one stvari koje prethodne vlade nisu želele ili su izbegavale (iz ličnih, partijskih ili nekih drugih interesa). A to su stvari koje se jednostavno moraju uraditi, da Srbija ne postane „druga Grčka“ na Balkanu.
Autor: Zoran Pavić
The post Prvih 100 dana appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
