Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat Srbija
Prepuni amfiteatri govore da je Srbija prepuna onih koji žele da nešto nauče. Još samo da im obezbedimo učitelje
U poslednja dva meseca učestvovao sam u dve veoma interesantne tribine. Beogradski sindikat je bio pozvan da održi predavanje studentima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu na temu „Uticaj popularne kulture na sistem vrednosti kod mladih”. Prepuni amfiteatri bili su više nego jasan signal da su mladi u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i te kako svesni vremena u kojem žive. Potpuna dehumanizacija društva, poplava neukusa, nametanje imperativa materijalnog uspeha, lažne slobode i individualizma, glavne su bolesti savremenog sveta. Pitali su nas kako možemo da izlečimo naše društvo? Kada se može očekivati da će nam biti bolje? Pokazalo se da su još uvek zainteresovani za vrednosti kao što su solidarnost, prijateljstvo, ljubav, pravda, patriotizam, požrtvovanost, skromnost – sve ono što polako bledi i nestaje iz našeg nacionalnog bića. Zaključak je bio da se zajedničkim snagama celo društvo mora boriti za povratak ovih vrednosti.
Neko će reći da su ovo opšta mesta koja su poznata i svakoj babi na pijaci. Svi ti kritičari znaju sve šta treba da uradimo, ali i dalje ostaju kod kuće, ispred televizora. Neaktivnost im pruža siguran zaklon od neuspeha i dobru poziciju da odapinju svoje otrovne strelice natopljene sarkazmom. Moje pitanje za njih je: ako svi sve znamo, kako se onda nama stalno ponavljaju isti problemi? Po kom sistemu funkcioniše ovo društvo kada dozvoljava da njime rukovode najgori? Naši studenti i đaci godinama osvajaju prva mesta na svetskim takmičenjima u znanju. Ipak, radna mesta i položaje dobijaju oni koji nisu u stanju da memorišu nijednu rečenicu besede svog političkog gurua, čije ime do besvesti cede zarad lične promocije. Negativna selekcija tera mlade i obrazovane ljude preko granice, ne daje im poslove, a forsira partijske poslušnike i profesionalne lepioce plakata. Duga štikla koja može da zapadne za oko nekom nahijskom knezu više znači od dužine si-vi-ja. Lažna elita uči svoju decu da je država zlatna žila koju treba sisati. Reči ,,lopov”, „izdajnik”, „kriminalac”, sada imaju značenje „snalažljiv”, „sposoban”, „preduzimljiv”. „Izdaja ideja i principa” je preimenovana u „fleksibilnost” i „koalicioni potencijal”. Živimo od izbora do izbora i nikako da shvatimo da ne biramo mi nego spoljni interesi. Toliko smo željni demokratije da smo počeli da verujemo u bajke. Ispada da ipak ne znamo baš sve, možda čak i ništa.
Prepuni amfiteatri, međutim, govore nam da je Srbija prepuna onih koji žele da nešto nauče. Još samo da im obezbedimo učitelje! Velika je čast učestvovati na jednom takvom skupu, ali nije ni blizu dovoljno da predavanja o izgradnji države i nacije drži samo Beogradski sindikat ili bilo ko drugi van državnog aparata. Ovaj veoma težak posao mora na sebe da preuzme, pre svega, sama država! Država mora da organizuje širi front ljudi i institucija koji će predano raditi na implementaciji sistema vrednosti koji će pokrenuti narod, izgraditi solidarnost između pojedinaca i vratiti poverenje u institucije.
Verujem da težina situacije s kojom se suočavamo može da bude pozitivan stimulans za napredak. Vekovima su se razne civilizacije najbrže razvijale u najtežim uslovima. Ako je Venecija mogla da izgradi moćnu državu na stubovima pobodenim u močvarnu lagunu, onda bi i mi mogli da se izvučemo iz blata u kojem smo se zaglavili. Pitanje je samo da li ova vlast ima nameru da nas čupa iz mulja, jer bi to ujedno značilo da mora da odustane od muljanja. Vlast mora da prestane da gradi kućice od pruća i da počne da zida utvrđenje. Rodoljublje, zajedništvo, opšte dobro, religija, tradicija, kultura, moraju postati cigle od kojih će se podići temelji. Siguran sam da velika većina ljudi u Srbiji to priželjkuje. A prave vrednosti istaknuće u prvi plan i prave ljude. One koji neće obavljati državne poslove zbog lične koristi nego zarad opšteg dobra i iskrenog patriotizma. Tada u državi neće postojati samo „ja”, nego će „ti” i „mi” postati mnogo bitnije. Ako aktuelna politička „elita” ne shvati ovu potrebu i ne počne da se ponaša kao prava elita, najverovatnije će završiti kao svaka druga dekadentna manjina – na marginama istorije. Biće zamenjena svežim snagama, koje će biti u stanju da sprovedu novi projekat nacionalnog i duhovnog preporoda. Nešto što se može nazvati „Projekat Srbija”, iza kojeg bi trebalo da stane svaki pojedinac kojem je stalo do ove zemlje bez obzira na to iz kojeg tabora on dolazi. „Projekat Srbija” je otvoren poziv na povratak pravih vrednosti u naše društvo. Nešto što će nas konačno ujediniti!
član grupe „Beogradski sindikat”
Feđa Dimović
objavljeno: 15.04.2011.
Pogledaj vesti o: Poplave
.jpg)
