Izvor: Vesti-online.com, 19.Jan.2011, 03:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potop preti i zapadu Australije

Voda koja je pokrila skoro trećinu Viktorije ne samo da se ne povlači, već su pojedini delovi, kao što je Horšem, najveće mesto u regionu Vimere, evakuisani i u ponedeljak, u očekivanju najgore poplave u poslednjih 200 godina.

Oko 500 kuća posebno je ugroženo, a gradiću udaljenom 300 kilometara od Melburna pretila je potpuna izolacija.

Među mestima koja su još prošlog vikenda najviše stradala >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << svakako je Čarlton, koji je gotovo pust, u njemu nema struje, supermarketi ne rade, a i telefonske veze su veoma loše. Potpuno je iseljeno 400 domaćinstava. Ovo je druga poplava u ovom području za svega četiri meseca.

Jedan od retkih koji se već vratio jeste vlasnik antikvarnice Džon Mekartur koji pokušava da očisti svoje prostorije, ali će biti prisiljen da baci mnoge vredne stvari.

- Ne znam gde su ljudi. Mislio sam da ću naći nekoga da pomogne, ali se čini da ih je toliko evakuisano da niko nije ostao. Vrlo je mirno. I dalje su pod vodom 43 mesta i oko 1.500 imanja.

Kako je u delovima juga Kvinslenda počelo čišćenje, a u severnoj Viktoriji voda i dalje raste, pažnja se sada okreće ekonomskim posledicama. Prema rečima ministra trezora Vejna Svona, ovo će verovatno biti najskuplja prirodna nepogoda u istoriji nacije, jer je šteta bez presedana.

On je, takođe, obećao da će Federalna vlada izdvojiti "veoma značajan iznos novca" za pomoć stradalim državama. Reč je o milijardama dolara federalnog novca i sredstava po državama, rekao je Svon.

- Proći će godine dok okončamo proces obnove - istakao je ministar i dodao da će poplave svakako imati posledice i po troškove života, kada je reč o većim cenama hrane.

Premijer Viktorije Ted Bejlije saopštio je da će voditi krizni štab koji koordinira pomoć ugroženim familijama, biznisu i zajednicama. On kaže da je važan cilj da se žrtvama osiguraju hrana i druge potrepštine. Bejlije je objavio formiranje fonda od pet miliona dolara za pomoć opštinama u čišćenju, kao i po 15.000 pomoći farmama i biznisu za obnovu poslovanja.

Mali biznis i farmeri, takođe, će dobiti na raspolaganje niskokamatni kredit u iznosu do 200.000 dolara za proces obnove.

Organizacije u zajednici imaće pristup fondu od četiri miliona za obnovu imovine, a 30 miliona je odvojeno za popravku vitalne infrastrukture kao što su putevi i mostovi.

Odgovarajući na primedbe da nije bilo dovoljno upozorenja o dolasku opasnosti, premijer je obećao da će o tome voditi istragu.

Nastavak na Vesti-online.com...