Izvor: Blic, 26.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave
Sa plećatih podovčarskih kosa iz dedinog rodnog sela Dučalovići nebrojeno puta sam posmatrao meandre Zapadne Morave. Sa Kablara, iz sela Rošci, najbolje se vidi kako vijugava reka pravi jednu od najlepših i najbogatijih dolina u Srbiji. Tu u spokoju manastirskih porti ovčarsko-kablarske klisure i danas se izgovara jedna prelepa misao Svetog vladike Nikoja Velimirovića: ‘’Neka je blagoslovena dolina Zapadne Morave!’’
Nažalost, mi u Srbiji ne umemo baš uvek i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najbolji način da iskoristimo božji blagoslov. Srbija prošarana rekama, planinskim brzacima i potocima, malo-malo, pa osvane pod vodom. Očas posla posle prolećnih kiša, po ko zna koji put vodeno bogatstvo pretvorilo se u vodenu stihiju. Manje zbog prirodnih nepogoda, a više zbog društvene nebrige i bahatosti pojedinaca.
A kada dođe leto, Srbija i njene blagoslovene njive skapavaju od žeđi i pored velikog bogatstva tim istim rekama koje su pomahnitale ovog proleća. Gledam iz rodnog Kruševca tu istu zelenu reku mog detinjstva. Tone i tone plastičnih flaša plutaju Moravom. Dok sa pripadnicima spasilačke službe Srbije pomažemo unesrećenim ljudima da napuste svoje poplavljene domove, krstareći čamcem između krošnji procvetalih kajsija, posmatram obližnji kanal kraj puta. Izvaljen „smederevac” i ko zna kada bačena školjka starog fiće oko koje je nadošla voda isprepletala granje napravili su idealnu ustavu. Kroz jedinu odvodnu cev zaglavilo se podnadulo mrtvo prase. Zovem lokalnog seoskog političara koji se u protekloj kampanji najjače drao na seoskom zboru, kako bi poslao utovarnu lopatu. Slabo ga čujem od muzike iz kafića u kojem na televizoru posmatra vesti o poplavama. Pripit, oko podne je konačno došao da obiđe poplavljene komšije, kako bi katastrofa bila kompletna.
Đubre u rekama i odvodnim kanalima nije nam prosuo niko iz sveta, no mi sami. Zbog toga su posle poplava neki ljudi ostali bez domova. Ali i odgovorni za nebrigu o nasipima i kanalima zbog kojih se reke izlivaju moraju ostati bez nečega. Makar bez posla. Jer nisu sposobni da brinu o narodu. I da budu uz njega kada je teško!
Srđan Milivojević, narodni poslanik
