Izvor: Večernje novosti, 05.Apr.2015, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poplave prete Srbiji na 97 mesta!

NA rekama u Srbiji trenutno se na 97 lokacija popravljaju oštećenja na nasipima koja su izazvale poplave u maju 2014. godine. Sve su to slaba mesta na kojima bi nasipi mogli da popuste ukoliko se dese obilne kiše! Upozoravaju ovo u Javnom preduzeću “Srbijavode” i ukazuju da su radovi na obnovi završeni na oko 50 odsto lokacija, dok bi kompletna sanacija posledica lanjskih poplava trebalo da bude završena do kraja maja. Prošlogodišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bujuce i izlivanja reka, kako navodi Veljko Dimitrijević, tehnički direktor u “Srbijavodama”, nisu bile dovoljna opomena da se ceo sistem odbrane od visokih voda ozbiljno renovira i promeni organizacija i način finansiranja.PROČITAJTE I: MUP upozorava na obilne padavine - Mi sad obnavljamo sva ta mesta gde su vode probile i završićemo do juna, ali to nije dugoročno rešenje - ukazuje Dimitrijević. - Radovi se uglavnom finansiraju iz donacija i intenzitet je uslovljen prilivom tih sredstava. Radiće se rekonstrukcije nasipa na Savi za zaštitu Mačve i Šapca, takođe, uskoro počinju radovi na zaštiti Paraćina od reke Crnice, zatim Svilajnca od Resave i bujičnih potoka. Radi se u slivu Drine na Jadru i Lešnici. Iz kredita Svetske banke radiće se uređenje reke Raške u Novom Pazaru, zatim na Jasenici u Smederevskoj Palanci, Moravici i Južnoj Moravi kod Aleksinca, i na Dunavu u Radojevcu kod Negotina... Naš sagovornik navodi i da u Srbiji postoji oko 20 kritičnih lokacija na čijoj zaštiti treba brzo raditi. Ceo Pančevački rit je, kaže on, “ostrvo” u Dunavu, koje okružuje 90 kilometara nasipa koji se ne održavaju, a beogradska naselja na levoj obali Dunava - Borča, Ovča, Krnjača i Kotež su na skoro 6 metara nižem terenu od visokih nivoa Dunava i cela zaštita se bazira na sistemu crpnih stanica, od kojih su neke stare i 70 godina. U Sektoru za vanredne situacije “Novostima” je, međutim, rečeno da trenutno nema kritičnih mesta gde bi eventualno bilo ugroženo stanovništvo.LOKALNE BUJICE PROLEĆE u Srbiji će biti promenljivo, sa čestim naoblačenjima i kišom, a, kako ukazuje meteorolog RHMZ Nedeljko Todorović, biće pljuskova i bujica, a moguća su i lokalna izlivanja. - Čak i u periodima najsušnijih leta bilo je lokalnih bujica. Međutim, prošlogodišnje poplave u tolikom obimu ne bi trebalo da se ponove. Verovatnoća za tako nešto je jedan odsto, a stručnjaci su proračunali da je povratni period jednom u 100 ili 200 godina - kaže Todorović. - Ljudi na terenu prate reke i njihov porast i zna se gde su crne tačke, gde mogu da se izliju - objašnjava Goran Nikolić, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice. - Tačno se zna i gde ima ugroženih objekata i kuća, koje će biti potopljene ako se, recimo, izlije Toplica ili Južna Morava. Napravili smo spasilačke timove sa po 12 ljudi u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Boru i Zaječaru, Kraljevu, Užicu i Prijepolju. Oni se brzo kreću i, ako zatreba, mogu odmah da intervenišu u svom regionu ili da krenu u pomoć u druge delove Srbije. U Beogradu imamo dva tima, jedan ostaje uvek tu, jer ima opasnosti zbog reka, dok drugi ide gde treba. U “Srbijavodama” navode i da je i problem što od maja prošle godine imamo gotovo stalne manje poplave u nekom delu Srbije, pa se javljaju nova oštećenja i slaba mesta u sistemu odbrane od poplava. - To je dug period vrlo čestih padavina, pa su rečna korita i zemljište puni vode, koja nema gde da se odlije. Zato svaka kiša negde izazove lokalnu poplavu, a postoji rizik da veće padavine izazovu i poplave kakve smo videli prošle godine. U centralnoj Srbiji imamo skoro 2.000 kilometara nasipa i oko 500.000 hektara sistema za odvodnjavanje. Održavanje ovih objekata godišnje košta 2,5 milijardi dinara, a od 2008. godine ulaže se od 25 do 40 odsto potrebnih sredstava - objašnjava Dimitrijević i ukazuje da je to osnovni razlog poplava i šteta koje država sada trpi i sanira. KOLUBARSKI ZAHVAT DIMITRIJEVIĆ podvlači da je trenutno jedan od najvećih problema sliv Kolubare, koji zahvata 11 opština. - Tu su i kopovi kao vitalni delovi termoenergetskog kompleksa i štete na njima od poplava su enormne, kao i Obrenovac, koji je na nezgodnom mestu okružen Savom, Tamnavom i Kolubarom - kaže Dimitrijević. - Gornji tok Kolubare zahteva antierozivna i antibujična rešenja, dok je u donjem toku potrebno rezervisati prostore za retenzije koje bi prihvatale eventualne velike količine vode. To je investicija koja zahteva od tri do do pet godina intenzivnog i organizovanog rada, a košta više od 100 miliona evra.

Nastavak na Večernje novosti...